Izvor: Politika, 25.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Entuzijasti donose zlato
Najmlađi član naše zlatne matematičke ekipe, Teodor von Burg (14) ne prima stipendiju Ministarstva prosvete, jer je na konkursu bio "ispod starosne granice"
Posle osam godina u Srbiju je ponovo sa đačke međunarodne olimpijade iz matematike stigla zlatna medalja. Osvajač je Mladen Radojević iz Matematičke gimnazije u Beogradu. I cela srpska ekipa se znatno bolje plasirala u odnosu na prethodne godine. Našim mladim matematičarima je rejting opet skočio, jer su ovoga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << puta zauzeli 23. mesto, za razliku od prošle i pretprošle godine kada su ekipe iz naše zemlje bile tek na 38, odnosno, 39. mestu.
– U proteklih osam godina Srbija je pala za desetak mesta na svetskoj rang-listi, iako su se uslovi u zemlji popravili iz vremena kada sam se ja takmičio – objašnjava za naš list Dušan Đukić, koji je na međunarodnim olimpijadama 1997-1999. osvojio dve srebrne i zlatnu medalju. Bilo je to u Argentini, Tajvanu i Rumuniji, a sa balkanskih olimpijada 1997. i 1998. doneo je bronzu i zlato. Završio je Matematičku gimnaziju i Matematički fakultet u Beogradu, a sada je na doktorskim studijama u Torontu. Za sve to vreme pomaže nacionalnim timovima iz Srbije da se što bolje pripreme za takmičenja.
– Talenti nam ne nedostaju ni među učenicima ni među predavačima, ali sistemski treba bolje rešiti rad sa darovitima. Ovakva takmičenja se kao bitan deo obrazovnog sistema svuda u svetu sve ozbiljnije shvataju, tako da rad šačice entuzijasta nije dovoljan da se održi korak sa svetom. Niko ne može da radi mnogo iz čistog entuzijazma. Osim toga, izbor literature je ograničen, a ukupno trajanje pripremnih kampova kod nas je samo dve-tri nedelje godišnje. Za više od toga nemamo para. Neki koraci u stimulaciji učenika su već učinjeni, ali i dalje ima propusta. Recimo, najmlađi član naše ovogodišnje ekipe, Teodor von Burg (14) ne prima stipendiju Ministarstva prosvete, jer je na konkursu bio "ispod starosne granice". Najzad, potrebno je ojačati saradnju i ugledati se na iskustva zemalja koje su nas pretekle zahvaljujući povećanom ulaganju u obrazovanje – smatra Đukić.
On ukazuje na činjenicu da neke jake zemlje mnogo duguju veoma visokom nivou obrazovnog sistema (na primer, istočna Evropa) druge visokom nivou organizacije (recimo, Zapad). Ipak, kaže, zajedničko im je veoma ozbiljno shvatanje ovih nadmetanja. Primera radi, u Rusiji se škola praktično završava u aprilu za učenike koji budu pozvani u nacionalnu ekipu, i od tada gotovo bez prekida traju pripreme za olimpijadu. Bugarska i Rumunija, zemlje materijalnog stanja sličnog našem, godinama održavaju škole za talente u svakom većem mestu i organizuju pripremne kampove i takmičenja tokom cele godine, sve na račun države. Takođe, u zavisnosti od uspeha na takmičenju, rukovodioci ekipe i najzaslužniji predavači dobijaju premije do deset hiljada dolara, a neki čak i napreduju sa stručnim zvanjima. U Americi ovi kampovi traju i po više nedelja, a na njima učestvuju desetine najboljih učenika i predavači i iz drugih delova sveta uz plaćene sve troškove i visoke honorare.
– Posebno dobro je plaćena izdavačka delatnost, jer izdate knjige imaju međunarodnu prođu. Primetan je i napredak nekih drugih zemalja za koji je zaslužno povećano ulaganje novca i aktivna međunarodna saradnja. Recimo, Italija i Tajland su danas u prvih 20 na svetu, a do pre nekoliko godina nisu bili ni među prvih 50 – ističe naš sabesednik koji je, u želji da što više pomogne đacima iz Srbije, pokrenuo sajt na adresi www.matf.bg.ac.yu/~matic/competitions/. To je učinio zajedno sa kolegom Ivanom Matićem i drugim ljudima aktivnim u pripremama za matematička takmičenja. Rad sajta sami finansiraju i on sadrži razna korisna obaveštenja, zadatke sa takmičenja i rešenja, pripremne materijale, forum i slično.
Našeg sabesednika i druge zemlje zovu da im pomaže na takmičenjima. Lane je Slovenija bila domaćin međunarodne olimpijade i on je tamo bio koordinator.
– Koordinatori pregledaju i ocenjuju radove takmičara. Radimo u parovima, pri čemu je za svaki zadatak zaduženo po nekoliko parova. Od koordinatora se očekuje da detaljno iščitaju radove takmičara, daju svoje mišljenje i predlože odgovarajuće poene. Da bi se to kvalitetno uradilo, potrebno je poznavati zadatak koji vam je dodeljen "u dušu", a znanje relevantne matematike se podrazumeva. Posao, koji ume da traje dva dana od jutra do ponoći, otežan je činjenicom da učenici pišu na maternjim jezicima, pa ponekad moramo da tražimo prevodioca među vođama ekipa. Konačna ocena je rezultat pregovora sa rukovodstvom ekipe – priča Dušan koji je ove godine kao član rukovodstva srpske ekipe upoznao i drugu stranu posla.
Članovi rukovodstva ekipe moraju da poznaju sve zadatke i radove svojih takmičara do sitnih detalja. Od njihovog znanja, snalažljivosti i pregovaračke veštine često zavise poeni takmičara, a oni ponekad odlučuju o medalji, što njihovu odgovornost čini velikom.
--------------------------------------------------------------------------
Sedmorica najboljih
Đaci iz naše zemlje su sedam puta do sada osvajali zlato na međunarodnim olimpijadama iz matematike. Prvu zlatnu medalju osvojio je u Poljskoj (Vroclav) još daleke 1963. godine Franc Dacar koji je tamo branio boje Jugoslavije. U sastavu jugoslovenskog tima 1973. godine je u DR Nemačkoj (Erfurt) nastupao Miodrag Živković i vratio se sa zlatom, a godinu dana kasnije je u istom mestu na Olimpijadi zlatnu medalju odneo Jožef B. Varga.
Pod zastavom SFRJ se 1981. godine u SAD (Vašington) na matematičkoj Olimpijadi za učenike takmičio Mladen Despić i osvojio zlato, dok se 1989. godine na Olimpijadi u SR Nemačkoj (Braunšvajg) zlata dokopao Rade Todorović. Kada se 1999. godine Dušan Đukić borio na Olimpijadi, Jugoslaviju su činile Srbija i Crna Gora, a Dušan je u Rumuniji osvojio zlatnu medalju. Posle osam godina njegov podvig je na neki način ponovio Mladen Radojević, braneći boje države Srbije. On se sa Olimpijade u Vijetnamu (Hanoj) vratio sa zlatom.
Ovo su ujedno i sve zlatne medalje koje su na međunarodnim matematičkim olimpijadama osvojili učenici sa prostora nekadašnje Jugoslavije, s obzirom na to da posle raspada Jugoslavije učenici iz drugih eks-republika nisu uspeli da osvoje ni jednu zlatnu medalju.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 25.08.2007.]
