Izvor: RTS, 17.Jan.2020, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Energetski sektor i hemijsku industriju kontroliše samo 15 inspektora
Da li studije i procene uticaja na životnu sredinu ostaju samo dokumentacija koju investitor pribavi uz ostale dozvole? U praksi, investitor to i ne mora da primeni, a kada dobije dozvolu, niko ga više ne kontroliše. Kako i bi, kad u kontrolu ide nedovoljan broj inspektora.
Postoji lista objekata za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu. To su termoenergetska, hemijska postrojenja, benzinske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pumpe, mineralna industrija.
U zavisnosti od projekta, dokumentacija se izdaje od gradskog do republičkog nivoa. U Beogradu, na primer, Ministarstvo je zaduženo za TE "Nikola Tesla" i "Kolubaru", a Grad Beograd za "Beogradske elektrane".
Za male privredne objekte, pržionice kafe, pekare, nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu, ali inspekcija ima obavezu da ih kontroliše.
Siniša Mitrović iz Privredne komore Srbije kaže da je najveći problem nedostatak inspekcijskog nadzora, jer se dozvola može dobiti i na 10 godina.
Te dozvole trenutno izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine i kontroliše koliko se poštuju. Mitrović smatra da bi dozvole mogla da izdaje i Agencija za zaštitu životne sredine, a da inspekcijski nadzor obavljaju svi zajedno.
"Imate i kompanije koje se bave tretmanom nuklearnog otpada, što je nesuvislo. Možete da dobijete dozvolu samo za onaj deo za koji imate opremu, obučenu radnu snagu", ističe Mitrović.
Obavljeno 800 kontrolaPetnaest inspektora Odeljenja za industriju kontroliše energetski sektor, hemijsku i mineralnu industriju u Srbiji. Prošle godine obavili su 800 kontrola, podneli 28 zahteva za privredni prestup i 15 za prekršaj.
Kao jedno od mogućih rešenja u Privrednoj komori Srbije predlažu da se deo kontrole poveri privatnom sektoru, drugim institucijama ili fakultetima.
Takođe, predlažu i osiguranje, odnosno bankarsku garanciju kao obaveznu, u slučaju da preduzeća načine štetu u životnoj sredini.
Prema njihovim tvrdnjama, sada imamo više od 90 napuštenih lokacija sa otpadom, a uklanjanje će biti trošak države, odnosno poreskih obveznika.
