Izvor: Blic, 11.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektrotehničari i ekolozi najbrže do posla
U Srbiji postoji raskorak između tržišta radne snage i onoga što nude srednjoškolske ustanove. Škole pokušavaju da problem reše uvođenjem novih smerova, a Ministarstvo prosvete im je nedavno preporučilo da aktivnije učestvuju u procesu prikupljanja podataka sa tržišta rada kako bi planirale dalji razvoj. Trendovi, naime, pokazuju da će se u budućnosti najviše tražiti administratori računara, autoelektričari i tehničari za zaštitu životne sredine.
Ivana Božić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << psiholog Centra za informisanje i profesionalno savetovanje Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da nije u mogućnosti da da precizne prognoze o tome koja će zanimanja ubuduće biti tražena, ali ističe da je tačno da postoji izvestan nesklad između obrazovnih profila koje deca upisuju i potreba tržišta.
- Turistički tehničar je, na primer, jako atraktivno zanimanje deci tog uzrasta, ali njima je tržište prezasićeno. Takođe, ekonomista i pravnih tehničara ima mnogo na evidenciji, a ipak je svake godine veliko interesovanje za upis tih obrazovnih profila. Što se novih zanimanja tiče, načelno su ogledni obrazovni profili koncipirani prema potrebama poslodavaca, kako bi svršeni kadrovi mogli svojim znanjima i veštinama odmah da se uključe u svet rada - bez potrebe za dodatnim obučavanjem na radnom mestu. Primer za to je „poslovni administrator".
Božić dodaje da su se poslednjih godina srednje škole trudile da prate tržišnu tražnju uvođenjem novih smerova.
- Što se tiče zanimanja iz oblasti elektrotehnike, u okviru Srednje elektrotehničke PTT škole postoje ogledna odeljenja za profile - administrator računarskih mreža, elektrotehničar multimedija, autoelektričar i elektrotehničar telekomunikacija. U oblasti ekologije postoji novi smer tehničar za zaštitu životne sredine u Geološkoj srednjoj školi i sanitarno-ekološki tehničar u okviru Medicinske škole u Beogradu.
Mirjana Ivančević, direktor Geološke i hidrometeorološke škole „Milutin Milanković" u Beogradu, smatra da će uvođenjem novih smerova u škole budući maturanti lakše moći da nađu posao.
- Treba uraditi analizu na nivou ministarstva i Nacionalne službe za zapošljavanje i videti kakve su potrebe za profilima u celoj Srbiji. Mi smo pre tri godine otvorili smer - tehničar za zaštitu životne sredine i mislim da će to u budućnosti biti jako perspektivno. Mi se sada približavamo Evropskoj uniji, a bez ekoloških standarda nema ulaska u EU.
Ekonomski stručnjaci smatraju da treba biti pažljiv i dobro razmisliti pri odabiru budućeg zanimanja.
- Tržište nije uvek najracionalnije organizovano. Roditelji i deca moraju bolje da razmisle prilikom upisa u srednje škole. Međutim, i oni koji se bave obrazovanjem treba da povedu računa i otvaraju nove oblasti i smerove koji su zanimljivi, mada je moje mišljenje da samo obrazovanje ne može da osposobi ljude za posao - smatra Milan Kovačević, ekonomski analitičar.
Momčilo Stojanović, direktor srednje Elektrotehničke škole „Rade Končar", smatra da će elektrotehnika uvek biti perspektivna:
- Nadam se da će se uslovi zapošljavanja za mlade popraviti. U našoj školi su, na primer, jako perspektivna zanimanja - elektrotehničar procesnog upravljanja i elektrotehničar za elektroniku na vozilima, jer su deficitarna. Naravno, smerovi koji su vezani za programiranje uvek su perspektivni.
Momir Andesilić, direktor Srednje građevinske škole u Beogradu, kaže da su smerovi iz ove oblasti u našoj zemlji jako deficitarni i da se učenicima otvara mogućnost stipendiranja:
- U deficitarna zanimanja spadaju zidar, tesar, armirač, rukovodilac građevinske mehanizacije, keramičar. Interesovanje za ovu školu je dosta dobro, a o tome svedoče i dva ogledna odeljenja za montera suve gradnje i krovopokrivača za koje velike firme daju stipendije. Mislim da ovi poslovi imaju perspektivu i imaće je nakon tri godine, kada završe školovanje. Posao je zagarantovan. Svakodnevno imam pozive od građevinskih firmi da preporučim učenike koji bi radili kod njih.
Još četiri dana za prijavljivanje za upis
Prijemni ispit za upis u specijalizovane i umetničke škole položilo je 2.763 učenika, saopštilo je Ministarstvo prosvete. Prijemni ispit za upis u matematičke gimnazije položio je 301 učenik. Za 260 slobodnih mesta u tim školama prijavilo se 347 učenika. U filološkim gimnazijama testove je položilo 576 učenika, od 771 koliko se prijavilo za polaganje prijemnog ispita. U filološkim gimnazijama ima mesta za 548 učenika. Prijemni ispit za upis u dvojezična odeljenja filološke gimnazije položilo 50 učenika. Za 30 slobodnih mesta konkurisao je 51 učenik. Prijemi ispit u muzičkim školama položilo je 996 učenika, a za 1.108 slobodnih mesta konkurisalo je 1.177 đaka. U baletskim školama prijemni su položila 64 učenika, od prijavljenih 102 za 96 mesta. U likovnim školama prijemni ispit je položilo 776 đaka, a konkurisalo ih je 920 za 693 slobodnih mesta. Prijavljivanje učenika za polaganje kvalifikacionog ispita za upis u gimnazije i četvorogodišnje srednje stručne škole trajaće do 15. juna.
J. D. I.
IV stepen stručne spreme
Deficitarna Suficitarna
službenik osiguranja maturant gimnazije
komercijalni tehničar ekonomski tehničar
administrativno-tehnički sekretar pravni tehničar
knjigovođa turistički tehničar
blagajnik hemijski tehničar
III stepen stručne spreme
Deficitarna Suficitarna
pekar krojači i šivači
mesar tekstilni radnik
konobar daktilograf
kuvar scenski masker
elektrozavarivač muški frizer
Hit će biti zdrava hrana
Ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da je teško prognozirati u kom pravcu će se kretati potrebe naše privrede.
- Doći će do prilagođavanja radne snage. Tu su i programi budžetskog finansiranja za prekvalifikaciju. Izvesno je da će postojati nova zanimanja. Mislim da će se pojaviti nešto u vezi sa zdravom hranom. To je sada hit na zapadu i mislim da će to i kod nas zaživeti.
