Izvor: Politika, 01.Avg.2015, 09:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektronski lek za srpsko zdravstvo
Kada zaživi Integrisani zdravstveni informacioni sistem, na čijem se projektovanju već uveliko radi, klikom miša gledaćemo svoju krvnu sliku kao i doktor do koga ćemo stizati pozivom kol-centra, nećemo morati u ambulantu samo da bismo uzeli rezultate, znaćemo u kojoj apoteci ima leka koji nam je propisan
Često, kada se razbolimo, ne znamo kako i gde da tražimo sebi lek. Lutamo kroz zdravstveni sistem, tražimo odgovore ne internetu (od čega se lekari ježe), prečicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stižemo do specijaliste, uzdamo se u prijateljstva sa lekarima, viski i kafu, zagubimo nalaze, snimke. Sve ovo trebalo bi uskoro da reši IZIS – Integrisani zdravstveni informacioni sistem. Ako sve zaživi, klikom miša gledaćemo svoju krvnu sliku kao i doktor do koga ćemo stizati pozivom kol-centra, nećemo morati u ambulantu samo da bismo uzeli rezultate, znaćemo u kojoj apoteci ima leka koji nam je prepisan.
Ovaj sistem već uveliko sa saradnicima projektuje Miroslav Pevac, specijalni savetnik ministra zdravlja za informacioni sistem.
– Aksiom da je cilj svake države zdrava nacija valjda ne treba dokazivati. Zato je pacijent i njegova dobrobit u centru novog „elektronskog zdravstvenog sistema”, u kojem umesto knjižice postoji elektronski zdravstveni karton, uput, recept i još dosta toga. Ali ova baza informacija koju gradimo ima i niz drugih pozitivnih posledica po sam zdravstveni sistem, lekare, farmaceute, pa i celu državu. Cilj je bolje, uređenije, ali i znatno jeftinije lečenje – kaže Pevac.
Država je za ovaj posao koji treba da nas svrsta među uređene zemlje izdvojila šest miliona evra. Tender je raspisan, ali su se neki kojima su lukrativni poslovi sa računarskom opremom ugroženi,naravno,žalili. Bitka za dobre poslove je sasvim legitimna, ali uskoro ćemo videti i da li će država zaštititi svoje i interese svih nas koji smo pacijenti i ovo uraditi pod najpovoljnijim uslovima.
– Ja mogu da govorim o informacionom sistemu u zdravstvu koji svima treba da nam omogući bolji tretman i lekarima bolje uslove rada, a o drugome brine država. Mi možemo i za znatno manje od šest miliona da pokrenemo sistem i to za svega pet meseci od kada nam odobre. U zdravstvu već postoji niz korisničkih baza, ali one nisu povezane. Do sada se od kredita, donacija ulagalo, ali sve na lokalnom nivou. Imate sisteme koji rade u domovima zdravlja, bolnicama, Agenciji za lekove, koja je zaista izvrsna,.. Ali niko nema uvid u sve. Od 159 domova zdravlja u Srbiji, 152 imaju svoje lokalne informacione sisteme. To je koštalo nešto manje od 12 miliona evra. Ali, nema veza između tih baza, pa negde imate mamograf, ali ne i nekoga ko sa njim zna da rukuje, a negde imate radiologa bez opreme. Imate višak nemedicinskog osoblja, a nedostaju vam specijalisti, sestre. Zadatak IZIS-a je da objedini lokalne informacione sisteme, preuzme sve podatke o lečenju pacijenata od njih i da te podatke prezentira na uniforman način u sistemu – kaže Pevac.
Ono što znamo jeste da je Hrvatska već uvela ovaj sistem i da je ostvarila značajne uštede, a podigla nivo zdravstvenih usluga. To
isto, još uspešnije uradila je Makedonija u kojoj su liste za čekanje sa u proseku 10 meseci svedene na dve nedelje (EKG, urolog, ortoped). Srbija po podacima Svetske banke ima zaposlenih u zdravstvu kao najbogatije skandinavske zemlje, a tako je i sa novčanim izdvajanjima mereno u procentima bruto društvenog proizvoda. Istovremeno rezultati su loši. Po kvalitetu, onako kako nas ocenjuju iz Evrope, pri dnu smo.
– Za funkcionalnost sistema koji pravimo najvažniji je elektronski uput. Na prvom nivou kod lekara opšte prakse na tri načina moći će da se zakaže pregled. Prvo je slanjem SMS poruke sa svojim matičnim brojem i za nekoliko minuta će stizati povratna poruka sa zakazanim terminom pregleda, drugo je pozivanje kol-centra i direktan kontakt sa operatorom, a treći je portal za one koji su tehnološki u toku. Sa ovim će i poslodavci biti zadovoljni jer neće biti nepotrebnog odsustvovanja sa posla. I lekari opšte prakse će kao i specijalisti praviti svoj kalendar rada, kada su na odmoru znaće se ko ih menja.
Na sekundarnom nivou je odlazak kod specijaliste. Sem svog znanja specijalisti nude i medicinske uređaje koje koriste u dijagnostici ili lečenju. Kod lekara opšte prakse pacijent će moći da bira kod kog specijaliste hoće da ide, jer će njegov lekar na ekranu imati pregled slobodnih kolega. To je maksimalno iskorišćavanje resursa. Makedonci i Hrvati su uspeli da smanje nedolazak na specijalističke preglede sa 29 na 3 odsto. Makedonci, recimo, ako se dva puta pacijent ne pojavi na zakazanom pregledu treći naplaćuju – objašnjava Pevac kako je sistem koncipiran i dodaje da i pored toga što sada 63 odsto naših građana koristi internet, sistem će biti potpuno funkcionalan kada baka zamoli unuka da joj zakaže pregled.
Ono što Pevac prvo naglašava jeste da sistem štiti intimu i poverljivost podatka o pacijentu. Ali, analitičari i Ministarstvo zdravlja imaće svakoga dana uvid u to kako funkcioniše ceo zdravstveni sistem od ambulanti dobolnica i kliničkih centara. To će omogućiti da se sa manje novca svima pruži bolji tretman, i medicinskom osoblju i pacijentima. Oslobodiće se sredstva za nove lekove i uređaje.
– Biće odmah formiran registar retkih bolesti i ti pacijenti postaju briga države. Inicijalno će se deset takvih oboljenja obuhvatiti, ali će se baza širiti. Znatno će se olakšati skrining pre svega raka dojke, materice i debelog creva. Znaće se koliko dugo neki pacijent leži u bolnici, u kakvom stanju je izašao, koliko je kreveta i gde slobodno, Koju terapiju je dobijao i koji je njen efekat. Zaista će biti omogućena optimizacija celog sistema, a izuzetno bitna stavka je i pružanje najnovijih podataka stručnom osoblju bez čega nema toliko neophodne stalne edukacije u zdravstvu – kaže Pevac, ističući da je sve otvoreno i ka privatnom sektoru.
--------------------------------------------------------------
Zdravstvo u brojkama
380 zdravstvenih ustanova postoji u Srbiji (ambulante, bolnice, klinike, instituti...)
216 osnovale su lokalne samouprave (domovi zdravlja, klinički centri zavodi za biocide)
129 osnovala je republika, 35 AP Vojvodina
115.000 zaposlenih (na dan 31.12. 2014)
291 doktor na 100.000 stanovnika (državno zdravstvo sa privatnim 303)
3 % budžeta Srbije ide za plate zaposlenih u zdravstvu, što je gotovo polovina svega što izdvajamo za lečenje
6,5 % bruto društvenog proizvoda izdvaja se za zdravstvo, odnosno 10,6 odsto BDP-a dajemo kada se saberu i izdvajanja građana. BDP Srbije je oko 38,5 milijardi dolara
(podaci Ministarstva zdravlja, Ministarstva za državnu upravu i Svetske banke)
