Izvor: Blic, 31.Maj.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Elektrana na Ibru Kraljevo bez vode
KRALJEVO - Tek što se stišala bura koja je sredinom prošle godine nastala posle najave kompanije „Elektroibar" iz Požarevca da će na Ibru kod Bogutovca graditi hidrocentralu, ekologe i stručnjake iz više drugih oblasti na noge je digla nova najava ministra poljoprivrede Slobodana Milosavljevića. On je rekao da je konzorcijum firmi iz italijanske Lombardije nameran da kod Raške finansira izgradnju hidrocentrale snage 60 megavata. Posebno su zabrinuti oni koji brinu o snabdevanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kraljeva vodom.
Vodoprivredni stručnjaci, ekolozi, pojedini urbanisti, pa čak i sami građani u Kraljevu ovu ideju iz Beograda dočekuju upozorenjima da bi ovakva investicija nepovratno uništila jednu od najlepših rečnih dolina u Srbiji. Uz trajne posledice po ekosistem, izgradnja centrale drastično bi uticala na kvalitet vode u reci, što bi se odrazilo i na kvalitet vode koju piju Kraljevčani, a koja je sada jedna od najboljih u državi.
Ideja o elektranama na Ibru nastala je sredinom devedesetih godina kada je u okviru prostornog plana Srbije predviđena gradnja čak deset hidrocentrala na ovoj reci. Prva kod Raške, poslednja na čuvenom Laktu kod Bogutovca nedaleko od Kraljeva. Upravo za ovu poslednju lokaciju još pre tri godine interesovala se firma „Elektroibar" iz Požarevca.
- O novoj priči zvanično nismo informisani, ali smo svojevremeno od firme „Elektroibar" iz Požarevca dobili zahtev da damo mišljenje kako bi se izgradnja hidrocentrale odrazila na snabdevanje Kraljeva vodom. Upozoravam da posledice tog projekta mogu da budu velike - kaže Ranko Đekić, tehnički direktor ovog javnog komunalnog preduzeća.
- Usporavanje Ibra dovelo bi do smanjenja kiseonika u vodi - kaže Đekić.
On dalje dodaje da reka sa bukovima ima mnogo više kiseonika koji razgrađuje sve ono što kanalizacije uzvodnih gradova ispuštaju.
- Uz to, uz takvu vodu je uspostavljen prirodni balans koji bi bio trajno narušen. Drugi problem je taloženje biološkog otpada u usporenom toku i njegovo truljenje koje kao nusproizvod ima amonijak i druge štetne sastojke. Ibar natapa aluvion gde su naši bunari i na ovaj način kvalitet vode drastično bi bio ugrožen - kaže Đekić.
Na ugrožavanje ekosistema upozorava i Miroslav Pavlović, predsednik Eko-pokreta „Ibar".
- Stručnjaci upozoravaju da bi gradnja i samo jedne elektrane, a ne deset, bila pogubna za dolinu i na to je još pre četiri decenije upozoravao i počivši inženjer Dragoljub Drašković - kaže Pavlović.
Elektrane na Ibru predviđene su i aktuelnim prostornim planom Srbije u delu koji se bavi programom ostvarenja strategije razvoja energetike do 2012. godine. Radi se o centralama snage između 10 i 15 megavata.
Najava izrečena tokom susreta ministra poljoprivrede sa specijalnim izaslanikom predsednika Lombardije da će na Ibru biti građena elektrana snage 60 megavata i vredna 100 miliona evra kod dobrih poznavalaca zato izaziva nedoumicu.
- Pa to je trećina „Đerdapa". Tu nema priče o protočnoj elektrani i o bilo kakvoj mogućnosti da se i približno očuva postojeći ekosistem - kaže za „Blic" stručnjak iz ove oblasti želeći da ostane anoniman.
Uz direktne štete na ekosistemu i kvalitetu vode izgradnja hirdocentrala na Ibru uništila bi i najbolje staze za kajak na divljim vodama, promenom kvaliteta vode promenio bi se i sastav ribljeg fonda, a najveća fešta na vodi u Srbiji „Veseli spust" postao bi istorija.
.jpg)
