Izvor: Politika, 06.Okt.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekskurzije kao šoping-ture
Putovanje u inostranstvo gotovo je obaveza, iako sve više roditelja nema novca, kaže Miodrag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija
Pogibija gimnazijalca iz Sremske Mitrovice na ekskurziji u Budimpešti ponovo je pokrenula pitanje da li su ovakva putovanja u inostranstvo zaista neophodna. Komplikacije oko organizovanja i izvođenja ekskurzije u inostranstvu daleko prevazilaze ciljeve tog puta, kaže Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
– Mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se razlikuje ekskurzija u inostranstvu i ona koja se izvodi u zemlji. Pre svega po broju pređenih kilometara i dužini trajanja putovanja, što su đaci stariji, teže je organizovati putovanje i brinuti o svemu – naglašava Sokić.
Incidenti na ekskurzijama u inostranstvu, nažalost, nisu retkost: 2008. godine u Veroni su uhapšeni đaci iz Niša zbog krađe u prodavnici, u Bratislavi su dva učenika zaboravljena u hotelu, pa je grupa krenula put Beča bez njih, prošle godine subotičkim srednjoškolcima u Italiji su nestali pasoši, koji su zatim pronađeni u kuhinji hotela, daleko su gore prošli maturanti iz ekonomske škole kojima je ukraden ceo autobus nedaleko od Rima, a bez ličnog prtljaga pre nekoliko meseci sa ekskurzije u Mađarskoj se vratilo 11 đaka iz Valjeva. Od 2005. godine zabeležena su i četiri smrtna slučaja na ekskurziji. Stav Foruma beogradskih gimnazija o ekskurzijama u inostranstvu od ranije je poznat: ova putovanja izgubila su svoj obrazovni smisao.
– Pravilnikom o izvođenju ekskurzija jasno su definisani ciljevi putovanja. Između ostalog, to su upoznavanje sa kulturnim nasleđem, prirodnom sredinom, razvijanje socijalnih odnosa, sportske aktivnosti. Ti su ciljevi, međutim, izigrani: upoznavanje sa kulturnim nasleđem svodi se na posetu nekoj crkvi, za đake se organizuje druženje u diskoteci, nijedan cilj koji se tiče prirodnih nauka nije ispunjen, a o sportskim aktivnostima da i ne govorimo – nabraja Sokić.
Ekskurzije su postale potrošačka putovanja velikih razmera, često se gleda da budu što skuplje, da što duže traju i budu što više potrošačke, objašnjava Sokić.
– Putovanje u inostranstvo postalo je gotovo obaveza, iako sve više roditelja nema novca za tako nešto, i uprkos tome što se ta putovanja neretko svode na provod i kupovinu. Ni profesori se ne bune protiv ovih putovanja, jer su im dnevnice neuporedivo veće u inostranstvu – kaže Sokić.
Roditelji su često stavljeni pred svršen čin i nemaju mogućnost da utiču na izbor destinacije, ističe Dragana Soćanin iz Udruženja „Roditelj“.
– U teškoj ekonomskoj situaciji, sa detetom koje insistira da putuje da se ne bi izdvajalo od ostalih, roditeljima je često glavna preokupacija kako da obezbede novac za ekskurziju, da li da podignu kredit ili da se zaduže na neki drugi način. Opterećeni time, često i ne razmišljaju kakav je sadržaj te ekskurzije, da li su organizatori poštovali pravilnik. Kada smo radili edukativnu radionicu za mlade, gde su im vršnjaci objašnjavali da je zabranjeno zakonom da nose i konzumiraju alkohol na ekskurziji, oni ne samo da nisu imali predstavu o tome nego ih nije zanimalo ni da slušaju – rekla je Dragana Soćanin.
Ona navodi i da se odredišta na koja đaci idu godinama nisu menjala.
– Zašto đaci ne bi, na primer, išli u obrazovne kampove i tamo se družili, učili zajedno, obilazili kulturne znamenitosti? Dobili smo i komentar jednog roditelja koji se pita zašto učenici umesto u diskoteke ne bi išli na balet, operu ili pozorišnu predstavu? Roditelji često nemaju novca da sa porodicom otputuju u Beč ili Atinu, na primer, pa im u tom smislu jeste pristupačnije da pošalju dete na ekskurziju. Međutim, smisao tog putovanja potpuno se izgubio – kaže Dragana Soćanin.
Jelena Čalija
objavljeno: 07.10.2011.
