Izvor: Politika, 01.Nov.2011, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomisti uče za obućare
Kako bi što pre došli do posla u Srbiji ili inostranstvu, u Kraljevu je do prošle godine bilo primera da se i lekari upisuju u srednju medicinsku školu
Kraljevo – U kraljevačkoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja upitali smo: „Sa kojom se diplomom, bez predugog čekanja, odnosno odmah, može naći posao?” Aleksandra Božović, šef Odseka za posredovanje u zapošljavanju odgovorila je da „može, ako ste stolar, varilac, tapetar, šivač, krojač, konobar, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kuvar, terenski komercijalista...”. Od nje još doznajemo da nije dovoljno samo imati diplomu za ta deficitarna zanimanja, već da bi se odmah zaposlili to morate i znati da radite. Naši poslodavci, poput onih u razvijenim evropskim zemljama, više vrednuju umeće i sposobnost nego papir. Tako je, naročito, kada su u pitanju ova zanatska zanimanja.
No, ovako obučene i iskusne zanatlije retko istinski traže posao preko Službe zapošljavanja, već najčešće rade privatno, često i „na crno”, a na spisku nezaposlenih su tek „ako zatreba” ili zbog neke privilegije. – Pre nekoliko dana samo su tri stolara prihvatila da odu u preduzeće „Gir”, a tražili su najmanje petnaest. Zato mi sprovodimo i program prekvalifikacije za ova zanimanja kako za poznatog poslodavca tako i za tržište rada – dodaje Aleksandra Božović.
Među 14.035 lica koja se na spisku ovdašnje Službe zapošljavanja vode kao nezaposlena, što je četvrtina ukupnog broja radno aktivnih stanovnika Kraljeva, najviše je mašinskih, poljoprivrednih i ekonomskih tehničara, medicinskih sestara, a sa fakultetskom diplomom prednjače diplomirani ekonomisti kojih je 170. Priličan je broj nezaposlenih mašinskih inženjera, a oko 40 je i nezaposlenih lekara.
U skladu sa potražnjom na ovdašnjem tržištu rada u toku su prekvalifikacije za obućare, keramičare, knjigovesce, montažere gipsanih ploča, bebisiterke, geronto-domaćice i servisere personalnih računara. Oni se, u grupama od po pet ili deset polaznika, obučavaju za ta nova zanimanja, a ima primera da se čak i osobe sa diplomama više škole, recimo ekonomisti sada obučavaju zanatu obućara, keramičara...– Ovo mi je druga prekvalifikacija posle gubitka posla u „Mahnohromu” – kaže Razumenka Luković – dok uči zanat knjigovesca. Pre toga sam savladala pekarski, ali posao nisam našla, a toliko mi je neophodan, jer sam samohrana majka.
Pošto se određene prekvalifikacije obavljaju i van delokruga Službe zapošljavanja, u pojedinim školama zanimljiv je primer u kraljevačkoj medicinskoj školi. Tamo se, pored obuke za promenu zanimanja od, recimo, sestre opšteg smera za sestru u stomatološkoj ordinaciji, i lekari obučavaju za jedno od ovih zanimanja. Diploma medicinskog tehničara, uz onu doktorsku, im je neophodna da bi lakše otišli i pronašli posao u nekoj od zapadnih zemalja, a posle radili na nostrifikaciji lekarske diplome. Sve do prošle školske godine bilo je doktora polaznika srednje medicinske škole, a ove ih nema, ponajviše zbog tražnje baš lekara u Sloveniji.
U kraljevačkoj Službi zapošljavanja doznali smo i to da je posle prekvalifikacije lica sa invaliditetom, najčešće u knjigovesce, tokom prošle godine, njih 82 pronašlo posao.
M. Dugalić
objavljeno: 02.11.2011
