Izvor: Politika, 08.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekonomija i dalje u modi
Većina roditelja želi da im se deca školuju na državnim visokoškolskim institucijama, mladi daju prednost privatnim
Kada uskoro počne prijavljivanje budućih brucoša, najduži red ponovo može da se očekuje na ekonomiji i to u Beogradu. Jer, na samom vrhu maturantske top-liste poželjnih visokoškolskih ustanova nalaze se upravo Univerzitet u Beogradu i Ekonomski fakultet. Među srednjoškolcima u Srbiji poželjni su i indeksi Filološkog i Pravnog fakulteta, a četvrto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mesto pripalo je Fakultetu organizacionih nauka. Na ovoj listi popularnih, posle državnih visokoškolskih ustanova, našli su se i privatni fakulteti, ali samo oni koji školuju buduće menadžere.
Zanimljivo je da istovremeno većina budućih brucoša zapravo ne zna šta se izučava na fakultetu koji želi da upiše. Mnogi ne znaju ni koje im mogućnosti zapošljavanja nudi željena diploma. Srednjoškolci se o fakultetima najčešće informišu od svojih vršnjaka i roditelja. Samo 17 odsto maturanata poseti fakultete pre nego što odluči za koji indeks da konkuriše, dok svaki treći informacije skuplja preko sajta. Više od polovine maturanata za studije se odlučuje na osnovu preporuka svojih vršnjaka. A svaki peti smatra da je najbolje poslušati savet roditelja. Na prezentacije fakulteta u školama dođe samo četiri odsto maturanata.
Do ovakvih saznanja došli su stručnjaci Agencije za interaktivna istraživanja, radeći studiju o tome na kojim obrazovnim ustanovama u Srbiji maturanti žele da nastave školovanje. Istraživanjem je bilo obuhvaćeno hiljadu maturanata i to samo onih koji žele da steknu fakultetsko obrazovanje.
Većina ispitanika nije informisana o tome za koje struke nema posla, kao ni o tome koji su stručnjaci traženi na tržištu rada. Mnogi nisu zainteresovani za master studije, već bi voleli da steknu diplomu osnovnih trogodišnjih studija menadžmenta.
– Mladi smatraju da se na fakultetima uglavnom stiče znanje za top menadžment u velikim kompanijama, umesto da se studenti obrazuju za menadžment malih i srednjih preduzeća. Na fakultetima se najčešće uče opšte stvari – kazuje za naš list Marija Pantelić, saradnik pomenute agencije, naglašavajući da 90 odsto firmi u Srbiji predstavljaju zapravo mala i srednja preduzeća. Ona napominje da je istraživanje pokazalo da maturanti veoma često ne znaju šta su mala i srednja preduzeća. Neretko misle da su to male trgovine i trafike.
Petina ispitanika bi upisala određeni fakultet jer misli da su te studije u trendu, dok je svaki drugi učesnik ankete objasnio da se za određene studije odlučuje na osnovu projektovane mogućnosti zapošljavanja. Svaki treći maturant vodi računa o priznavanju diplome. Većini je cilj da što pre dođe do diplome, da se zaposli, ali im nije toliko bitno da li će na fakultetu steći znanje. Svaki treći maturant je pre godinu dana odlučio šta će da studira, dok se svaki peti ispitanik odlučio za određene studije pre tri meseca.
– Uprkos tome što većina maturanata nikada nije otišla ni na jedan fakultet, niti je videla planove i programe tih studija, oni imaju svoju sliku o nastavi, predavanjima, profesorima... Oni tako smatraju da je prednost privatnih fakulteta u kvalitetu nastave, boljim predavačima, većim i boljim šansama za posao. Mladi vele da je na privatnim visokoškolskim ustanovama "lakši put do diplome", da se zapravo lakše uči jer ima manje studenata, manje su grupe na predavanjima, vežbama. Ima više prakse, bolji je odnos profesora sa studentima, lakši su i prijemni ispiti – objašnjava Marija Pantelić stavove mladih.
Na tas za državne fakultete mladi stavljaju sledeće argumente: jeftinije školovanje, za mnoge i besplatno, osigurano priznavanje diploma i želje mama i tata. Većina roditelja, naime, i dalje najviše želi da im se deca školuju na državnim visokoškolskim institucijama.
A da bi mladi trebalo više da se informišu i bolje razmisle šta će i gde da uče svedoči i podatak da u Srbiji ima milion nezaposlenih, da njih 80 odsto prvi put traži posao i da se na zaposlenje u proseku čeka četiri godine.
Aleksandra Brkić
[objavljeno: 08.06.2007.]
