Izvor: Politika, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekološki automobili bez poreza
Defileom biciklista na platou ispred "Sava centra" u Beogradu juče je otvorena Šesta ministarska konferencija "Životna sredina za Evropu", jedan od najznačajnijih političkih i privrednih događaja u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija, budući da će predstavnici 56 zemalja dva dana razgovarati o ekološkim problemima u svetu, temi broj jedan danas na planeti.
Boris Tadić, predsednik Srbije, obraćajući se učesnicima konferencije, istakao je da "živimo u svetu u kojem moramo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << voditi računa jedni drugima i da ne zagađujemo planetu koja nam je jedina". On je pružio snažan podsticaj proizvodnji, marketingu i korišćenju čistih goriva na dobrovoljnoj osnovi, što podrazumeva obnovu voznog parka, kao i promenu ponašanja potrošača, a s ciljem ostvarivanja čistog transporta, odnosno smanjenja emisije štetnih izduvnih gasova u okolinu za 20 odsto do 2020.
Govoreći o inicijativi za izradu Nacrta sporazuma "Nula emisija – nula poreza", Tadić je objasnio da ona podrazumeva izuzeće od poreza za proizvodnju i stavljanje na tržište vozila sa nula emisijama. Taj sporazum bi bio ponuđen za potpisivanje svim zemljama Unije s ciljem da stupi na snagu u narednih pet godina.
Tadić je rekao da je Srbija od demokratskih promena 2000. godine uložila, uz pomoć Evropske unije, velike napore kad je reč o zaštiti životne sredine, koja je "visoko na našoj agendi prioriteta". Takođe je najavio da će tokom konferencije biti predstavljen Nacrt strategije o zaštiti životne sredine i održivom razvoju, koji je pripreman dve godine.
On je naglasio da zemlje u tranziciji treba da podnesu teret nove reorganizacije ekonomija u svetu koja podrazumeva poštovanje standarda zaštite životne sredine. Tadić smatra da razvijenije zemlje treba da učine sve da bi tranzicione ekonomije što lakše podnele ovaj teret, jer je to važno pitanje za ravnomeran dinamičan razvoj pojedinih delova sveta, a u ovom slučaju jugoistočne Evrope.
Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin je podsetio da je na Šestoj ministarskoj konferenciji pokrenuta inicijativa za osnivanje podregionalnog centra za praćenje klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi i upozorio da Srbija, prema podacima međunarodnih organizacija u oblasti ekologije, pre svega Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime, spada u zemlje u kojima se nastavlja trend visokih vazdušnih temperatura i isparavanja. U narednim periodima ovde se može očekivati smanjenje broja snežnih dana i globalno smanjenje raširenosti snežnog prekrivača, ali i količine padavina u toplim periodima godine.
Ministar Dragin je rekao da monitoring životne sredine predstavlja najjače oruđe za procenu uslova i kretanja u životnoj sredini, pa je zbog toga u izradi nacionalnih politika u ovoj oblasti potrebno povećati uticaj podataka dobijenih tim putem.
Dragin je na prvoj plenarnoj sednici konferencije "Životna sredina za Evropu" ukazao da bi sve zemlje trebalo da se pridržavaju pravila i preporuka za uspostavljanje sopstvenih sistema monitoringa radi povećanja nivoa međunarodne uporedivosti informacija, čime se pomaže preciznijem uvidu u generalno stanje životne sredine.
Izvršni direktor Evropske agencije za zaštitu životne sredine Žaklin Mekglejd istakla je, predstavljajući izveštaj o četvrtom uvidu u zaštitu životne sredine u Evropi, da je u regionu obuhvaćenom izveštajem (53 zemlje, u kojima živi više od 870 miliona stanovnika) učinjen napredak u zaštiti životne sredine.
Po njenim rečima, više od 100 miliona ljudi u regionu nema pristup bezbednoj pijaćoj vodi, a procenjuje se da postojeći nivo oksida azota, finih čestica i ozona u donjim slojevima atmosfere skraćuje prosečan životni vek u zapadnoj i centralnoj Evropi za skoro godinu dana, ukazala je Mekglejd.
Ona je napomenula da je smanjen broj nesrećnih slučajeva izlivanja nafte u evropskim morima, ali ispuštanje nafte kao rezultat svakodnevnih aktivnosti i dalje je znatno.
[objavljeno: ]
