Izvor: Politika, 25.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekološke muke „malog Kuvajta”
Opština Srbobran već godinama bezuspešno ukazuje na velike štete koje trpi zbog eksploatacije 88 izvorišta nafte na svojoj teritoriji
Srbobran – Mada se na poljima srbobranske opštine nalazi 88 naftnih bušotina, po čemu je ovaj deo Bačke poznat još i kao „mali Kuvajt", to lokalnoj zajednici donosi više problema nego koristi. Godišnji prihod od naftne rente nije dovoljan ni da pokrije štete koje naftaši ostavljaju za sobom na njivama i putevima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a kamoli da predstavlja znatniju stavku u opštinskom budžetu. Srbobranci već godinama uzaludno pokušavaju da saznaju koliko se sirove nafte „požnje" iz njihovog atara, da bi znali koliko im novca sleduje po tom osnovu.
– Izgleda da se u NIS-u to čuva kao poslovna tajna. Inače, visina rente bi trebalo da bude tri odsto od bruto vrednosti izvučene nafte, od tog procenta polovina pripada lokalnoj zajednici, a ostatak državi – kaže za naš list predsednik opštine Srbobran Branko Gajin.
– Nije problem u visini procenta rente, već u utvrđivanju količine izvučene nafte na ovdašnjim nalazištima. Ne možemo da prihvatimo da je to isključiva nadležnost NIS-a, koji potom po svojim aršinima određuje i iznos za uplatu na račun lokalnog budžeta. Smatramo da smo u prošloj godini „zakinuti" za najmanje 25 miliona dinara – ističe Gajin, dodajući da iz NIS-a tvrde kako se eksploatacija srbobranskih bušotina „crnog zlata" čak i ne isplati.
Prema rečima našeg sagovornika, sve su učestalije inicijative da se organizuje blokada svih izvorišta nafte na ovom području, a ratari otvoreno negoduju što teška mehanizacija i kamioni naftaša uništavaju useve na njihovim njivama i ruiniraju poljske i lokalne puteve.
– Mnogo šta ukazuje na nedopustivu ravnodušnost NIS-a prema interesima ovdašnjeg stanovništva, a jedan od drastičnih primera svakako je i toranj naftne bušotine postavljen na seoskom groblju u Turiji – naglašava predsednik opštine Srbobran i podseća na velike ekološke štete koje trpi ovo područje zbog tridesetak takozvanih isplačnih jama, u kojima se taloži otpad nastao prilikom eksploatacije naftnih izvorišta.
Prema rečima Dušana Mihajlovića, predsednika opštinske komisije za zaštitu životne sredine, radi se o dubokim deponijama, površine od 50 do 100 kvadratnih metara, punim teških metala i raznih drugih otrovnih materija. Osim toga, kako tvrde lovci, ove jame sa nataloženom isplakom pogubne su i za divljač koja često upada u njih i skončava u naftnom mulju.
– Posebno nas uznemiravaju nagoveštaji da isplačne jame mogu da budu opasna žarišta mnogih zaraznih bolesti, kao i pretpostavke da u njima ima i kancerogenih materija. Obratili smo se i republičkoj ekološkoj inspekciji, a angažovaćemo i stručnjake beogradskog Instituta za zaštitu životne sredine da obave detaljne analize otpada. Ukoliko se naše sumnje potvrde, tražićemo zaštitu nadležnih državnih organa – upozorava Mihajlović, dodajući još da se, naročito u letnjim mesecima, iz ovih jama šire isparenja koja zagađuju i vazduh i zemljište.
Petko Koprivica
[objavljeno: 26/03/2009]
.jpg)
