Izvor: Blic, 02.Mar.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ekcem pogađa pametnu decu
Dečji ekcem je najčešća kožna bolest dečjeg uzrasta. Predstavlja hroničnu recidivirajuću dermatozu kod osoba sa naslednom sklonošću alergijskim reakcijama. Najčešće se javlja nakon 40 dana rođenja i to uglavnom kod dece svetle puti, svetlih očiju i svetle ili riđe kose. Deca sa dečjim ekcemom su izrazito lepa, natprosečne inteligencije, posebno osetljiva, radoznala, ne trpe autoritete.
- To je genetska bolest i javlja se zbog nedostatka jednog enzima koji učestvuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u stvaranju sopstvenog kožnog krema kako se koža ne bi isušivala. Kod dečjeg ekcema imamo dva problema; suvu kožu koja svrbi i veliku mogućnost infekcije stafilokokama - objašnjava dr Gorana Isailović, dermatolog.
Prvo se javljaju promene na obrazima i to u vidu crvenila. A zatim se promene šire na predeo lakatne i zadkolene jame. U toku života može se javiti i guščija koža, tamni kolutovi oko očiju i beli rub oko ivice usana. Promene na koži tokom života se smanjuju i obično ne prave probleme.
- Ako smo bili dovoljno mudri bitno možemo pomoći detetu kako bismo mu zaštitili sistem organa za disanje. U toku prve tri godine života, dok je detetova sluzokoža organa za disanje nezrela, uklanjanjem izlaganja alergenu možemo da sprečimo nastanak astme kod dece. Kada posumnjamo na ekcem, najvažnije je da u sobi gde dete spava sklonimo sve ono što skuplja prašinu. Tepihe, zavese, čupave igračke. Treba da koristimo posteljinu od mikrofibera koja ne propušta grinje - savetuje dr Isailović.
Najčešća greška kod terapije dečjeg ekcema, nastavlja doktorka, jeste da se o stafilokokama ne vodi računa.
- Roditelji često ulaze u začaran krug. Detetova koža je iritirana i svrbi. Ono se češe i na taj način ubacuje stafilokoku ispod površine kože, koja na to reaguje kao na strano telo. Tada dolazi do pojave vlaženja i ključanja kože, a svrab se i dalje širi - kaže doktorka.
Roditelji najčešće greše u odabiru sredstava za negu vodeći se samo njihovim prijatnim mirisima, zanemarujući činjenicu da ta sredstva zbog svog sastava (nekvalitetne sirovine, konzervansi i druga „hemija”) provociraju alergijske reakcije, dodatno isušuju kožu i pogoršavajući bolest. Ovo se posebno odnosi na sredstva za pranje, ali i na kreme, šampone.
- Iz tog razloga treba koristiti sredstva za dezinfekciju kože i preparate za kupanje - uljne kupke koje ne isušuju kožu. U fazi akutnog ekcema što pre treba suzbiti svrab - ističe dr Isailović.
Što se tiče učestalosti kožnih bolesti, najbolje ilustruje istraživanje stručnjaka iz Danske. Od pet miliona Danaca, njih 750.000 godišnje oboli od neke kožne bolesti koja zahteva konsultaciju dermatologa. Samo 200.000 se obrati lekaru. Od tog broja 50.000 ljudi ode sa receptom u apoteku da podigne lek. Međutim, samo 10.000 njih iskoristi lek onako kako bi trebalo.
- Pošto je koža dostupan organ, svaka komšinica može da postavi dijagnozu. Često se ljudi sami leče. Dešava se da kada pacijent dođe kod dermatologa već je pet do šest masti isprobao. Na taj način maskira se klinička slika i onda se postavlja veliki problem da se dođe do prave dijagnoze – kaže dr Isailović.
.jpg)
