Izvor: RTS, 07.Feb.2015, 10:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Egzotične biljke na srpskim njivama

Uz paradajz, šljive i maline, na pijacama u Srbiji može se kupiti i domaća bamija, rukola, aronija. Te kulture, doskora nepoznate na našem prostoru, sada rastu i na srpskim njivama.
Od 2010. godine Srećan se bavi uzgajanjem Kala i tradicionalnih biljaka. Od prošle godine, uz šljivu i krušku, mesto na njegovoj njivi našla je i paulovnija. Kinesko drvo koje raste i do 25 metara visine, a uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << služi za ogrev. Pošto se iseče, novo stablo izrasta iz panja. I tako može sedam puta.

"Preko interneta sam otkrio to brzorastuće drvo zainteresovalo me. Ja sam prvo pitao da li će da izdrži zimski period pošto je hladno i vetrovito a zimi može da bude i blizu -25 ali ovo zemljište je plodno", kaže poljoprivrednik Srećan Krstić.
Prema njegovim rečima, samo treba da se zaliva zato je i uveo sistem kap po kap da svaka biljka dobije određenu količinu vode i drvo raste ko iz vode
Novom pokretu u ratarstvu priključuje se sve više poljoprivrednika. Pa, tako na pijacama u Sremu i Bačkoj možete kupiti japanski kupus ili kinesku boraniju.
"Uslovi klimatski i zemljište govore da možemo da idemo na te proizvodnje mada bih ja sve upozorio da budu vrlo obazrivi. Mi smo to sa nekim proizvodnjama radili i prošli smo jako loše čak su prouzvođači bankrotirali", rekao je agroekonomski analitičar Milan Prostran.
Iako nemaju obezbeđeno tržište, niti sigurnog kupca, sve je više onih koji mesto na svojim njivama ustupaju egzotičnim biljkama.
Nenad Budimirović iz Privredne komore Srbije smatra da je potrebno podržati takvu vrstu proizvodnje ali sve dok ide kao individualna aktivnost teško da će biti prepoznata i od strane države, a pretpostavljam da to jeste cilj.
"Proizvođači novih kultura treba da rade na udruživanju ili kao poslovna udruženja ili kao zadruge i na taj način i država može da stane kao garant za plasman takvih proizvoda", rekao je Budimirović.
Čak i ako robu ne prodaju, veruju, zdravo će se hraniti.
"Ja bih išao sa ovim skromnijim površinama i ispitujući tržište da li će naš potrošač da prihvati. Dosta su naši građani obavešteni o nutritivnim i lekovitim svojstvima, naši ljudi sve više počinju da brinu o svom zdravlju jer su na kraju sintetički lekovi i mnogo skuplji dakle sve ono što ima i lekovita svosjtva će biti ovde vrlo rado prihvaćeno", rekao je Prostran.
Koliko god da su male površine, tržište se osvaja kada ste prvi u proizvodnji neke kulture. To dokazuje primer Češke, koja je sa površinom od 75.000 hektara pod makom lider u Evropi u toj proizvodnji. Po proizvodnji sirka metlaša, Srbija je prva u Evropi, a četvrta u svetu.

Nastavak na RTS...