Izvor: Politika, 10.Okt.2014, 20:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ebola pred vratima
Medicinska sestra po povratku iz Liberije izolovana na Infektivnoj klinici u Beogradu dok nemačka laboratorija nije odbacila sumnju da je zaražena
Zdravstvene vlasti u Makedoniji su zbog sumnje da imaju obolelog od ebole u Skoplju svima u našem regionu pokazale da su se dobro spremile za prvi, možda i lažni (čeka se analiza iz nemačke laboratorije) susret sa smrtonosnim afričkim virusom od kojeg strepi cela planeta. Makedonci su nam dokazali da mogu da izvedu svoje zdravstvene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radnike u skafanderima u kratkom roku, da izoluju, to jest „blokiraju” hotel kao mesto na kojem je navodno zatečen sumnjivi oboleli od ebole i da o svemu blagovremeno obaveštavaju javnost.
Svojevrsno „vatreno krštenje” zbog ebole u Srbiji smo već imali, ali detalji nisu objavljeni u javnosti: naša državljanka, medicinska sestra koja je radila u Liberiji, dobila je po povratku iz ove afričke zemlje temperaturu i istog dana je bila izolovana na Infektivnoj klinici u Beogradu, nezvanično saznaje „Politika” iz pouzdanih izvora. U izolaciji se nalazilo i osoblje koje je brinulo o njoj. Tu je ostala nekoliko dana, dok iz referentne laboratorije u Hamburgu nije stigla potvrda da nije reč o eboli. Prvi zaista sumnjivi slučaj odvijao se – daleko od očiju javnosti.
Da li smo spremni za ovakav izazov pred kojim je svet?
„Zdravstveni sistem Srbije u koordinaciji sa Ministarstvom zdravlja sprovodi sve neophodne mere u skladu sa preporukama SZO. Nadležne službe su spremne da ogovore na pojavu slučaja sumnje, a postoje i tačno utvrđene procedure sa kojima su upoznate nadležne zdravstvene službe”, navodi se u pisanom odgovoru, bez navođenja konkretnih postupaka, koji je potpisao dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje „Batut”.
Odgovoreno nam je da se u slučaju sumnje na ebolu, uzorak takvog pacijenta šalje u referentnu laboratoriju u Hamburg.
Zdravstveni radnici odnose žrtvu ebole u Liberiji (Foto Beta)
Američke vlasti razmatraju mogućnost pooštravanja kontrole na aerodromima, pa čak planiraju da se putnicima meri temperatura i da se oni sa povišenom telesnom temperaturom odmah izdvoje i izoluju. Na pitanje „Politike” kakva ovlašćenja imaju naše zdravstvene vlasti rečeno je da sanitarni inspektori mogu da izoluju svaku osobu sa temperaturom ili drugim simptomima i da u tom slučaju postoje određeni protokoli po kojima treba da se postupi. Prema rečima primarijusa dr Zorana Panajotovića, pomoćnika ministra zdravlja u Sektoru za inspekcijske poslove, oni dežuraju 24 časa, ne samo na beogradskom Aerodromu „Nikola Tesla”, već i na graničnim prelazima na Horgošu i Kelebiji, kao i Dimitrovgradu, jer se preko aerodroma u Sofiji takođe obavlja značajan deo tranzita naših ljudi koji rade u nekoj afričkoj zemlji.
Naši inspektori koji ovih dana sačekuju putnike iz vazdušnih luka mogu svakog putnika sa znacima bolesti izdvojiti u posebnu prostoriju u okviru sanitarnog odseka, koja je za to namenski građena prilikom poslednje rekonstrukcije beogradskog aerodroma. Postoji i veća prostorija pored samih vrata na ulazu na aerodromsku pistu za slučaj da se neko razboli u samom avionu, kada je posada u obavezi da zdravstvenim vlastima zemlje u koju sleće javi još tokom leta da imaju putnika sa zdravstvenim tegobama. Ova velika prostorija već je korišćena u vreme globalne pretnje zbog epidemije virusa SARS, ali i ptičjeg i svinjskog gripa.
Na VMA, kada je reč o upoznavanju javnosti sa merama koje se preduzimaju, bili su mnogo konkretniji od kolega iz civilnog zdravstvenog sistema:
– U Srbiji nema pacijenata zaraženih ebolom, ali ukoliko se ta bolest pojavi, Vojnomedicinska akademija u Beogradu je spremna da se suoči sa tom teškom zarazom – rekao je pukovnik Darko Nožić, načelnik Klinike za infektivne bolesti VMA.
Izvršena je priprema zaštitne opreme, postelja za eventualne pacijente, utvrđene su rute puteva kojim će prolaziti oni koji stignu u zemlju, a koji su eventualno zaraženi, način na koji će doći u VMA... – Priprema podrazumeva i obezbeđivanje adekvatnih lekova. Znamo da nema specifičnih lekova. To je kompleksan proces koji VMA radi kako bi se pripremila za ebolu – rekao je za Tanjug dr Nožić.
Posebnu pažnju na VMA su posvetili psihološkom radu i pripremi zdravstvenog osoblja koje će brinuti o eventualno obolelima.
– To podrazumeva i psihološku pripremu zdravstvenog osoblja, imajući u vidu da je veliki broj zdravstvenih radnika u zapadnoj Africi podlegao eboli. Išli smo po principu dobrovoljnosti i imali smo maltene stoprocentni odziv – istakao je Nožić.
Olivera Popović
-------------------------------------------------
Preminuli Britanac bio savetnik makedonske vlade
Skoplje – Britanski državljanin koji je u četvrtak preminuo u Skoplju od simptoma sličnih eboli je Kolin Džefri (58), britanski biznismen koji je pre nekoliko godina bio prvi čovek Saveta za strane investicije u Makedoniji, dok je sada bio angažovan kao savetnik makedonske vlade, objavio je juče internet portal „Telegraf”.
Makedonski „Telegraf” navodi da je to u telefonskom intervjuu potvrdio Majkl Ingliš, prijatelj preminulog Kolina Džefrija, koji se u ovom trenutku nalazi u karantinu u hotelu „Super 8” u Skoplju, u kome su obojica bili odseli od 2. oktobra.
Pred hotelom u kome je preminuo Kolin Džefri (Foto Beta)
Britanski državljanin je u četvrtak hitno prebačen na Infektivnu kliniku u Skoplju sa unutrašnjim krvarenjem i temperaturom od 37,4 i preminuo je nakon nešto više od sata, rekla je istog dana na vanrednoj konferenciji za novinare predstavnica Ministarstva zdravlja Makedonije Jovanka Kostovska.
Prve pretpostavke zdravstvenih radnika u Makedoniji su da se ne radi o eboli pre svega zbog nešto niže telesne temperature koju je imao pacijent kada je primljen na Infektivnu kliniku, nego što je to uobičajeno kod zaraze ebolom.
Kako navodi portal „Telegrafa” Ingliš je naveo da se njegov prijatelj dva dana žalio da se ne oseća dobro i da ima temperaturu mada nije hteo da ode kod lekara, ali da je „ludo” da se pomisli da je Kolin Džefri bio zaražen ebolom budući da je u Africi poslednji put boravio pre šest godina. Ingliš je naveo i da nije tačno da je njegov prijatelj bio alkoholičar.
„Tog jutra je rekao da mu je bolje, dogovorili smo se da ga čekam kod prijavnice hotela u 12 sati, ali se on javio i rekao da se ne oseća dobro i da mu se tresu ruke. Bio je zbunjen. Iz hotela su pozvali ambulantna kola”, kazao je Ingliš.
Ingliš je naveo da se u hotelu „Super 8” u Skoplju u karantinu trenutno nalazi 27 ljudi među kojima ima Britanaca, Holanđana, Albanaca, Nemaca i Turaka, i da je svima rečeno da će u karantinu ostati još dva dana dok ne stignu rezultati ispitivanja koji treba da pokažu da li je Kolin Džefri preminuo od ebole.
Materijali preminulog pacijenta juče ujutru su sa Infektivne klinike u Skoplju poslati u Nemačku na laboratorijsko ispitivanje, a prema najavi makedonskog Ministarstva zdravlja rezultati će biti poznati za 48 sati.
Osim gostiju i osoblja u hotelu „Super 8”, koji su stavljeni u karantin, pod specijalnim nadzorom u Skoplju je još deset medicinskih radnika sa Infektivne klinike, to jest svi oni koji su bili u kontaktu sa pacijentom kada je u četvrtak izvršen lekarski pregled. Beta
-------------------------------------------------
Mere u skladu sa preporukama SZO
Posebna radna grupa Ministarstva zdravlja konstatovala je juče da se sve aktivnosti i mere za sprečavanja unošenja i širenja zaraznih bolesti, sprovode po planu i skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije. Kako je navedeno u saopštenju Ministarstva zdravlja, radna grupa je utvrdila dalje obaveze i aktivnosti svih učesnika u sistemu nadzora i odgovora na pretnju na pojavu ebole. Sastanak radne grupe je vodio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Beta
-------------------------------------------------
Prva sumnja na ebolu u Latinskoj Americi
Naši ljudi umiru kao snoplje, siročadi je sve više, a bez pomoći spoljnog sveta nema šanse da pobedimo epidemiju ebole, zavapio je u četvrtak u Vašingtonu tokom specijalne sesije Međunarodnog monetarnog fonda Ernest Bai Koroma, predsednik Sijera Leonea. Ebola je od decembra prošle godine duž Gvinejskog zaliva odnela bezmalo 4.000 ljudskih života, dok je preko 8.000 ljudi zaraženo smrtonosnim virusom.
U međuvremenu, u Brazilu je juče potvrđen prvi zvanično „sumnjiv” slučaj ebole u Latinskoj Americi: reč je o neimenovanom 47-godišnjem muškarcu poreklom iz Gvineje koji je 19. septembra doputovao iz zapadne Afrike, prenose agencije. Svetska zdravstvena organizacija upozorila je juče na mogućnost širenja ebole i u istočnoj Aziji, dok su novi „sumnjivi” slučajevi zabeleženi od Pariza i Istanbula do Kernsa u Australiji. Prema prvim izveštajima, ovi najnoviji pacijenti pod medicinskim nadzorom izvan zapadne Afrike „negativni” su na smrtonosni virus.
Prvi pacijent u Brazilu za kojeg se sumnja da ima ebolu: Rio de Žaneiro (Foto Rojters)
Koliko juče zdravstveno stanje Terese Romero Ramos (44), prve osobe koja je zaražena virusom ebole izvan zapadne Afrike, pogoršano je, izvestili su predstavnici bolnice „Karlos Treći” u Madridu u kojoj je smeštena u karantin zajedno sa još 13 osoba.
Atmosfera u bolnici „Karlos Treći” sve je napetija, izveštavaju mediji. Od prijema Ramosove i porasta broja pacijenata pod medicinskim nadzorom, zaposleni u toj bolnici masovno daju otkaze, izbegavaju dolazak na posao ili odbijaju da neguju bolesnike na izdvojenom „odeljenju za ebolu”. Zvanični Madrid osnovao je juče specijalni državni komitet da istraži okolnosti obolevanja Terese Romero Ramos, što je inače zahtevala i Evropska komisija.
S druge strane Atlantika, štrajk higijeničara na njujorškom aerodromu „La Gvardija” i javne kritike bolnice u Teksasu zbog tretmana Afroamerikanca koji je tamo preminuo od ebole, samo su neke od naznaka rastuće nelagode u SAD zbog mogućeg širenja epidemije ebole u Severnoj Americi i odsustva iscrpnih informacija javnosti o zaštiti. Američki centar za prevenciju bolesti ističe da je broj prijavljenih „sumnjivih” slučajeva ove sedmice narastao na 800 dnevno.
Američke vazduhoplovne vlasti od danas uvode pojačanu kontrolu putnika iz pravca zapadne Afrike na pet vodećih aerodroma na istočnoj obali SAD, kao i na graničnim pomorskim prelazima. Slična mera biće preduzeta na aerodromima „Hitrou” i „Getvik” u Londonu, saopštile su britanske vlasti.
Upozorenja predsednika Sijera Leonea Ernesta Bai Korome u Vašingtonu i američkih eksperata da se svet od pojave side nije suočavao sa sličnom pretnjom po globalno zdravlje i najava MMF-a da će dozvoliti zemljama u žarištu epidemije da prikažu „značajan budžetski deficit”, podstakli su krajem sedmice međunarodnu zajednicu na široku lepezu akcija protiv širenja epidemije ebole.
Šest američkih vojnih aviona sa oko 100 marinaca sletelo je u četvrtak u Liberiju, glavni grad Monrovije, da pomogne borbi protiv ebole u zemlji sa najvećim brojem stradalih – do sada oko 2.200. Na terenu u Monroviji kao izvidnica sada dejstvuje 300 američkih marinaca, u očekivanju dolaska ukupno 4.000 vojnika armije SAD. Glavni najavljeni cilj američke vojne misije u Liberiji biće izgradnja poljskih bolnica sa 17.000 kreveta, što je daleko više od sadašnjeg broja zaraženih.
Gotovo istovremeno kineski vojni sanitet preneo je iz Pekinga poljsku bolnicu i postavio je nadomak Fritauna, glavnog grada Sijera Leonea, preneo je juče londonski „Fajnenšel tajms”. Zvanična Liberija procenjuje da joj nedostaje oko 10.000 medicinskih radnika za borbu protiv ebole. U toj zemlji trenutno nedostaje 79 odsto smeštajnih kapaciteta za negu zaraženih od ebole, dok u Sijera Leoneu fali 74 odsto bolničkih ležajeva.
Epidemija ebole mora se žurno obuzdati u žarištu u zapadnoj Africi, inače će se svet suočiti sa nezamislivom tragedijom, procenio je belgijski baron Peter Piot, lekar koji je 1976. otkrio virus ebole u DR Kongu.
UN je letos procenila da će za obuzdavanje ebole u zapadnoj Africi biti neophodna milijarda američkih dolara, a Svetskoj organizaciji trenutno nedostaje 300 miliona dolara za tu namenu. Svetska banka je namenskom fondu UN priložila 22 odsto sume, dok su SAD, Kina, EU, Kanada, Holandija i i Indija izdvojile najveće pojedinačne sume do sada. T. Vujić
objavljeno: 10.10.2014.
