Izvor: Politika, 29.Maj.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EI – od giganta do prosjaka
Pre tridesetak godina u Elektronskoj industriji u Nišu radilo više od 27.000 radnika, a danas za većinu od ukupno 168 zaposlenih država svakog meseca isplaćuje subvencije koje na godišnjem nivou iznose tridesetak miliona dinara
Niš – Kada se govori o Elektronskoj industriji, nekadašnjem industrijskom gigantu bivše SFRJ, obavezno se prepričava istinit događaj s početka osamdesetih godina prošlog veka. U najkraćem, jednog prepodneva u Niš je stigla zvanična >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << državna delegacija susedne Bugarske na razgovore o saradnji sa Srbijom i Nišom.
Prilazeći gradu, četiri automobila bugarske vlade prošla su pored Niške Banje, potom pored Elektronske industrije i stigla u centar Niša gde ih je sačekao domaćin, predsednik opštine.
Posle pozdrava i kraćeg odmora od puta započeti su oficijelni razgovori i na samom početku jedan od bugarskih zvaničnika izrazio je želju da Sofija i Niš što pre uspostave saradnju u oblasti auto-industrije.
Zbunjeni domaćini su odgovorili da u Nišu nečeg takvog nema, a Bugarin je zapitao: „Kako nemate, pa sada smo prošli pored placa gde je parkirano nekoliko hiljada automobila“. Ispostavilo se da je predstavnik delegacije istočnih suseda na osnovu velikog broja vozila na parkingu ispred EI pomislio da se u Nišu proizvode automobili.
Taj parking na kojem je bilo oko 2.000 mesta za putničke automobile je i ogledalo nekadašnjeg i sadašnjeg stanja Elektronske industrije. Danas je pust, na njemu nema vozila i često je divlja deponija. U vreme kada je parking bio prepun putničkih vozila u EI je, u četrdesetak fabrika i preduzeća, radilo 27.000 zaposlenih.
Proizvodili su vrhunske aparate elektronike i mikroelektronike – TV i radio prijemnike, video-rikordere i muzičke uređaje, telefone, vojnu optičku opremu najsavremenije tehnologije, poluprovodnike, aparate za domaćinstvo, strujomere, rendgen i druge medicinske uređaje i alate. Imala je istraživački, razvojni i projektni centar.
Proizvodi su odlazili u zemlje Evrope, Rusiju, Aziju, Afriku…
U poslednje dve i po decenije, promenom vlasničke strukture i privatizacijom, od Elektronske industrije ostala je samo pustoš. Generalni direktor EI holding korporacije Božidar Petrović za „Politiku“ kaže:– Danas u Elektronskoj rade samo tri fabrike.
U Fabrici „EI metal“, koja se bavi površinskom zaštitom, odnosno cinkovanjem i niklovanjem metala, stalno su zaposlena tri radnika, a ako ima posla radi po pozivu njih još dvadesetak.
U „EI Čegru“ za proizvodnju metalnih delova, metalnih ormara i blindiranih vrata zaposlen je 31 radnik, a u „EI elmag“, koja se bavi proizvodnjom struje – od visokog napona koji stiže do kapije Elektronske industrije proizvodi u svojim trafoima struju srednjeg i niskog napona je 36 zaposlenih.
U EI holdingu u rukovodstvu je 18 zaposlenih, a u ostalim delovima sistema je još nekoliko desetina radnika. Ukupno je danas u Elektronskoj industriji i na platnom spisku 168 zaposlenih – rekao nam je Petrović.
Od Elektronske su svi digli ruke, kao i grad Niš čije ni sadašnje rukovodstvo nije zainteresovano za sudbinu nekadašnjeg giganta. Godinama zagovarana inicijativa o otvaranju Tehnološkog parka (Tehnisa) zamrla je poslednjih godina.
Objekti nekadašnje fabrike, pogoni i proizvodne hale, kao i sedišta preduzeća, koji su vredno bogatstvo, zvrje prazni i sablasno izgledaju. Tek u ponekom pogonu nekadašnjih fabrika, posle privatizacije, ima proizvodnje, ali bez dodirnih veza sa elektronikom – u nekim od njih pakuju se praškasti proizvodi poput začina za jelo, supe, kikirikija i sličnog, u drugim se proizvodi i pakuje kozmetika ili čokoladni proizvodi.
Samo u jednoj bivšoj fabrici je proizvodnja koja „liči“ na nekadašnju – jedan španski proizvođač otvorio je pogon za proizvodnju TV antena i pojačivača za prijem televizijskog programa.
Da može i da ima uslova u EI ozbiljno da se radi potvrđuje primer privatne kompanije „Jugo-impeks“, koja je kupila dva velika pogona u krugu nekadašnje Elektronske industrije, zaposlila preko 200 radnika i veoma uspešno realizuje reciklažu elektronskog otpada.
Najzanimljivije je da pomenutih 168 radnika, među kojima su i zvanični predstavnici dva sindikata, samostalnog i industrijskog, uglavnom redovno primaju plate i imaju plaćene poreze i doprinose na zaradu.
Neki od sopstvene zarade, u fabrikama koje nešto rade, a većina od subvencija koje država Srbije svakog meseca isplaćuje ovom preduzeću. Na godišnjem nivou Srbija izdvaja za EI holding korporaciju tridesetak miliona dinara.
Toma Todorović
objavljeno: 29/05/2013
