Izvor: Politika, 11.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Džipovi i vampiri
Četrnaesti reli džipova "Povlen karavan", adrenalinska trka kroz bajkovite predele valjevskih planina
Mis plaže steže volan prastarog "landrovera" kao dršku od sedla, dok legendarnim, prastarim blatnjavim džipom jezdi kroz prašumu nekadašnjeg vojnog poligona u predgrađu Valjeva, gde su deca JNA davno učila da voze ruske tenkiće T-34. Tenkovi su odavno poslati u staro gvožđe, pešadija se sada obučava mahom u porodilištima i bibliotekama, tako da je zapuštena poljana, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << išarana rovovima i zaprekama, idealna za start još jednog srpskog safarija.
Zbog melanholične face kojom podseća na Roberta Mičama iz apstinencijalne faze, Anđelko Ranković, za prijatelje Mis plaže, idealan je lik za konceptualnu predstavu o "poslednjem jahaču" Valjeva. Njegov izbušeni džip koji je pazario na otpadu predstavlja automobilsku antiku. Ta olupina koja je prevozila izbeglice i turiste po Angoli, Ruandi i Keniji, čudnim putevima gospodnjim je dospela u srpske planine.
Četrnaesti reli džipova "Povlen karavan" počinje tradicionalnim brzincem u naselju "Peti puk". I ovog puta džipovi s posadama iz Srbije, Republike Srpske i Slovenije raštrkani su u savani valjevskog poligona.
Tu je opet Ilija Šušić, na čijoj majici plamte grbovi SFRJ. Ilija je tek nešto korpulentniji od Konana. U Šavniku je vozač Hitne pomoći. Leti upravlja "ladom nivom", a zimi motornim sankama. Zimus je iz smetova izvukao zdravog čoveka, skrivajući ga od oluje u – mrtvačkom sanduku.
Čitači radara
Goran Marković, zaječarski Rambo, vozač tima "Kum", u nabudženom "pajeru", vezao je crvenu maramu oko čela i, kao svaki pravoverni zavisnik od adrenalinske vožnje kroz kanjone, odvrnuo je do daske narodnjake.
Brzinac je završen i krećemo ka Divčibarama. Čitači "radara", karte u obliku rebusa koje se daju suvozačima kako bi odgonetnuli kuda se probiti kroz staze i bogaze bajkovitih predela, kao da su se uduvali od izduvnih gasova polovnih džipova. Lutamo njivama. Ne pomažu ni NASA, ni avaksi, ni navigacioni uređaji, ni seljaci koji nas usmeravaju što dalje od useva.
Uvoznik makedonskog vina Miško vozi glamurozni metalik džip džinovskih dimenzija, ali taj monstrum s pogonom na četiri točka jedva da može da izdrži uspon do Vračarskog platoa. To je mašina za slikanje u "silikonskoj dolini" na Dorćolu. Zato Miško uoči tradicionalnog junskog relija odlazi u rentakar agenciju i za 120 evra po danu iznajmljuje pravu alu sposobnu da savlada sve povlenske zamke. Da je krenuo u svom nalickanom džipu, vratio bi ga u fronclama. Valjevske planine, jednostavno, ne podnose šminkere.
Irsko zelenilo i sedefasto nebo pretvaraju se za minut ili dva u crnu rupu koja usisava nezvane goste.
Počinje da lije kiša, dok upadamo u mračnu šumu. Najnoviji "grand čiroki" tone u "živo blato". Vozač Rajko, bivši policajac, čita navigaciju, konsultuje kompjuter, pritiska dugmiće kao da je u kokpitu "boinga"... Točkovi tonu sve dublje. Rajko se konačno odlučuje na očajnički korak. Otvara prozore i odvrće do maksimuma pesmu "Ima jedna krčma u planini", narodnjačku klasiku Nedeljka Bilkića.
To je znak uzbune za momke iz zeleno-žutog "zila", kamiona još iz sovjetske epohe. Pljusak, munje, narodnjaci i pištolji. Planina i zarobljeni džipovi.
– Je l' nam treba još nešto – viče u svoju "nokijicu" jedan od dvanaestorice akcionara "zila", popakovanih u njegovom teretnom delu. Stari prijatelji, valjevski boemi, kupili su na vojnom otpadu čudo ruske vojne tehnike pre 14 godina. Pale njegove raketne motore samo pred početak relija.
Vrhunac dekadencije i raskalašnosti nastaje kad prijatelji napune četiri cisterne od 50 litara pivom, kojim može da se snabde divizija odavde do Kamčatke, a zatim sajlama za vuču iz blata izvlače vlasnike najnovijih "stelt" džipova. Cisterne piva hlade tečnim azotom, kao bojeve glave.
Poleteli smo iz blata kao sa platforme nosača aviona, pošto je "zil" krenuo u još jednu misiju spasavanja. Blatnjavi i mokri, stigli smo na Divčibare, gde je četrdesetak vozača, zavisnika od ekstremne vožnje po netaknutoj prirodi, pripremalo mašine za naredni dan. Šandor Gergelj iz Subotice mazi svog "vaza", ponos ruske armije.
– Ovakve džipove imaju samo Putin, Kastro i Šandor – tepa ponosni gazda svom terencu s performansama najžilavijeg planinskog jarca.
Ujutru je stigao Dušan Mihajlović, idejni tvorac srpskog safarija, za neupućene čovek koji je prilično vešto manevrisao kroz epohe Tita, Slobe i DOS-a. Kad je seo za upravljač "čirokija", uverio sam se da je imao gde i da trenira. Od Divčibara preko Skakavačke kose, reke Mionice, Tubića, Radanovca, Taorskih vrela, Zarožja, do Pašine ravni, pa Debelog brda preko Povlena, Gornjeg Taora, Ostreša, Borka i Kaone...
– Relijem pokušavamo da približimo venac valjevskih planina i njihove lepote građanima Srbije – kaže gospodar Povlena, vodeći nas na obale bivšeg Panonskog mora. Mistična planina Povlen obavijena je maglom i obojena cvećem i lekovitim biljem. Mihajlović pokazuje morski šljunak na 1.170 metara nadmorske visine i stenje nataloženog morskog šljunka.
Valjevo ima more
– Ko kaže da Valjevo nema more – kaže bivši prvi policajac.
Karavan džipova napušta povlensku plažu. Duboko smo u oblasti strave, postojbini prvog srpskog vampira Save Savanovića. Gazda kafane "Kod Mišute", u Pašinoj ravni odlučio je da eksploatiše vampirske resurse i već je sačinio biznis-plan užasa. Turisti će obilaziti legendarnu vodenicu, Savin grob i ostale bizarne lokacije, obmotani redenicima belog luka.
Džipovi pod punim gasom probijaju vampirski obruč. Palimo sveće u crkvi Svetih Petra i Pavla koju je oslikao Bogoljub Arsenijević Maki, jedan od zaboravljenih junaka 5. oktobra, stari Mihajlovićev prijatelj, u dobrovoljnom egzilu u Crnoj Gori.
Džipovi skaču po Ribnici, pokušavajući da dopru do ulaza u pećinu sa najviše vrsta slepih miševa u Evropi, posle neke španske rupe u planini.
I Šandor je pokušao da forsira Ribnicu, ali se nasukao. Njegovi prijatelji Putin i Kastro bili su suviše daleko da bi poslali pomoć.
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 11.07.2006.]
