Izvor: Politika, 25.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvostruki život kosovskih prognanika
Ne žele da napuste Kolektivni centar u Trmbasu gde imaju smeštaj, ručak, zagarantovani „minimalac” od 14.000 dinara, a snalaze se i „sa strane”
Kragujevac – Oko 290 korisnika usluga Kolektivnog centra za izbegla i raseljena lica u Trmbasu, među kojima je najviše prognanika sa Kosova i Metohije, ne želi da napusti ovaj geto iako su neki od njih tu već punih 18 godina. Zašto? Strah od suočavanja sa normalnim životom, koji im kroz razne projekte nude >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lokalni organi vlasti i državne institucije, ili svojevrsne privilegije koje im pruža „slobodna teritorija” organizovana po principu „snađi se kako znaš i iskoristi sve što ti se daje”!
Kolektivni centar u Trmbasu, formiran još s početka ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, svim korisnicima usluga pruža besplatan smeštaj u pristojnim zidanim i drvenim barakama koje su svojevremeno služile za smeštaj kragujevačkih školaraca. U ovom nekadašnjem dečjem odmaralištu svaki prognanik ima pravo na po jedan besplatan obrok (ručak: kuvano jelo i pola hleba po osobi), a sredstva za plaćanje komunalnih troškova obezbedila je država, odnosno Komesarijat za izbegla i raseljena lica pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.
Zato, kako u izjavi za naš list kaže upravnik Kolektivnog centra u Trmbasu Živorad Blagojević, nikog ne treba da čudi to što je do sada samo jedno lice odlučilo da se odrekne izbegličkog statusa i napusti ovaj „sabirni centar”. Prema Blagojevićevim rečima, uz sve pogodnosti koje imaju u Kolektivnom centru, korisnici usluga se često koriste i „nečasnim radnjama” kako bi obezbedili dodatne prihode, uz one koje im već daje država.
– Veliki broj korisnika naših usluga radio je u javnim preduzećima na Kosovu, pa i sada prima zagarantovani „minimalac”. Neko pet hiljada, neko 14.000 dinara. To, priznajem, nije mnogo, ali je suština u tome da im je ovde sve besplatno. Ja razumem njihovu muku, ali ne mogu da izdržim a da ne kažem kako je ovaj kolektivni centar već godinama Meka za raznovrsne vidove kriminogenog ponašanja, od krađe uličnih šahta i preprodaje sekundarnih sirovina, do nelegalne trgovine robom iz humanitarne pomoći i sitnog kriminala – kaže Blagojević, navodeći da bi mnogi Kragujevčani, korisnici usluga Centra za socijalni rad, „bili srećni kada bi mogli da dobiju ono što u Trmbasu imaju izbeglice sa Kosmeta”.
Prema rečima Slavice Stevanović, načelnice kragujevačkog odeljenja Komesarijata za izbegla i raseljena lica, najveći problem u Kolektivnom centru u Trmbasu prave bespravno useljena lica koja nemaju status izbeglih i raseljenih.
Da u Trmbasu ima „svega i svačega” priznaju i sami korisnici usluga, ali tvrde da im je preprodaja robe iz humanitarne pomoći na kragujevačkom buvljaku ili na ulici bio jedini način da prežive. U porodici Trajković smatraju da su sredstva od šest hiljada do devet hiljada evra, koje im nude neke humanitarne organizacije, nedovoljna da započnu život van kolektivnog centra.
– Šta mogu da dobijem za te pare!? Neku straćaru u nekom selu. Pa, bolje mi je da budem ovde, barem sam bliže Kragujevcu. Mogu da idem do grada nešto da radim, a ovde, to je tako već godinama, dolaze preduzimači koji nas angažuju da beremo voće i povrće ili radimo kao fizikalci na građevinskim poslovima – kaže Nenad Trajković, prognanik iz Obilića.
Prema rečima Slavice Saveljić, člana Gradskog veća za socijalnu politiku, u Trmbasu su, posle 18 godina postojanja ovog centra, ostala samo ona lica koja nisu u stanju da se brinu sama o sebi. Te osobe, kako kaže u izjavi za naš list, bila su zavisna od pomoći i tamo gde su pre živela.
– Po različitim osnovama mi smo do sada podelili 120 socijalnih stanova za te osobe, ali čak i oni koji su se uselili posle izvesnog vremena kažu da im je bilo bolje u kolektivnom centru. Ne plaćaju kiriju, ali za hranu, odeću i obuću moraju sami da se snađu. To im, izgleda, teško pada. Još su lošiji rezultati kad je reč o projektima koji predviđaju radni angažman – kaže Saveljićka.
Ona je u najvećem broju slučajeva nailazila na negativan stav prognanih na inicijative koje im je ponudila.
– Stalno im postavljam jedno te isto pitanje: da li su, možda, pre nego što su došli ovde, živeli u Njujorku!? Mnogi od njih su sagradili kuće u kragujevačkim prigradskim naseljima, ali ne stanuju u njima, već ih izdaju pod zakup i koriste ih ko zna za šta još. Da stvar bude čudnija, u kolektivnom smeštaju u Trmbasu, kako su mi rekli sami korisnici usluga, živi i policajac sa Kosova koji prima 80.000 dinara mesečno – kaže Slavica Stevanović u izjavi za „Politiku”.
Brane Kartalović
[objavljeno: 26/03/2009]
.jpg)
