Izvor: Danas, 03.Jun.2015, 08:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvosmerna kritičnost
U pretežnom delu se slažem sa stavovima Alekseja Kišjuhasa objavljenim u tekstu "Čega nas je sramota" (Danas 30/31. maj). U potpunosti se slažem sa stavovima iznetim u prethodnom tekstu u dvobroju koji se bavi rehabilitacijom Draže Mihailovića.
Razlog ovog javljanja jeste to da, po mom mišljenju, kolumnista upada u sopstvenu zamku. Opravdano i ispravno kritikujući istorijsku ulogu četnika u II svetskom ratu i podržavajući partizanski pokret ,autor ispoljava krajnju kritičnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << prema četničkom "pokretu" i svemu što je taj pokret iznedrio, da bi bio krajnje nekritičan prema rezultatima partizanskog pokreta i njihovog preuzimanja vlasti.
Tako kolumnista u crno-beloj tehnici tj. samo u crnoj opisuje Jugoslaviju pre Drugog svetskog rata, a u svim najlepšim tonovima socijalističku Jugoslaviju dok je bila socijalistička. Nakon toga dolaze mračne sile koju tu zajednicu cepaju sa dobro poznatim posledicama. Ne mogu da se složim da je socijalistička Jugoslavija imala: "četiri decenije blistave istorije u kojoj su ljudi konačno uzeli stvari i sudbinu u svoje ruke. Jer u pitanju jeste bila bolja prošlost i država koju su sa radošću posećivali najveći svetski filozofi, umetnici, kosmonauti i filmske zvezde. Kojoj je Pikaso za kutiju jugoslovenskih vina naslikao plakat za partizanski film. Naprosto, bilo je to vreme najvećeg napretka u ama baš svakom smislu koji ovo bedno i napaćeno parče planete pamti...".
Uopšte nemam nameru da potcenjujem visoke domete te Jugoslavije. Tačno je da su dolazili vrhunski filozofi (doduše pretežno marksističke orijentacije), tačno je da su izvršeni veliki pomaci u obrazovanju, kulturi, standardu, otvorenosti prema svetu... Ipak ne može se zanemariti da su ti rezultati postignuti na osnovu tzv. diktature proletarijata, koja se čak nije ni krila. Taj napredak pratila je diktatura vođe i stvaranja kulta njegove ličnosti kome je čitava država od mladog do starog nosila štafetu. Taj napredak ima u nasleđu silne posleratne odmazde bez ili kao bajagi suđenjima, čupanja brkova, oduzimanja imovine, slanja na Goli otok i demokratije jednopartijskog tipa.
Konačno, ta blistava tvorevina se raspala na nacionalnoj osnovi uz ratove koji ne zaostaju za posledicama II svetskog rata na istoj teritoriji, što i te kako unosi sumnju da se radilo o zdravoj tvorevini a uostalom većina njenih učesnika se referendumom izjasnila za rascep ne mareći za čuvanje bratstva i jedinstva kao zenice oka svog.
Milan Dobrosavljev, Novi Sad
