Izvor: Politika, 12.Mar.2011, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dvesta laži dnevno
Petar Stignić, profesor iz Beča, utemeljio je mentiologiju, nauku o laži koja se danas studira u okviru sociologije na većem broju evropskih univerziteta
Iako ima kratke noge, pouzdano se zna da laž može stići i svuda, i daleko. Odnedavno, laž je, verovali ili ne, postala deo programa univerzitetskih studija i predmet posebne naučne discipline, mentiologije,tj.nauke o laži. Zahvaljujući tome, sada se neko može podičiti i titulom doktor laži. Jer, to što je takoreći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << do juče važilo kao velika uvreda – (takav sud je,recimo, 80-ih godina izrekao javno akademik Dobrica Ćosićo jednom publicisti) – danas bi se, u doba gotovo svakodnevne „parade” zla i laži, moglo smatrati pohvalom, pa čak i vrlinom.
Petar Stignic, profesor Bečkog univerziteta, zvanični je utemeljitelj mentiologije, koja se tretira kao grana sociologije.Stignic, poreklom iz Budimpešte, koji je stekao svetski ugled kao ekspert za laži, postavio je naučni osnov toj novoj akademskoj disciplini, čiji je predmet laž, fenomen star koliko i samo čovečanstvo. Ustudiji „Laž,so života”, čiji je moto „Postupajmo sa lažima iskreno”, Stignic objašnjava koliko je taj fenomen u stvari složen i koja su sve znanja neophodna da bi se objasnio.
Laž, čiji je slikovit naziv „plava sova”, izlazi sve češće iz usta čoveka današnjeg doba.Prema rezultatima savremenih istraživanja, čovek današnjice izgovori prosečno 200 laži dnevno! Više od 41 odsto ispitanika koristi laž da bi ispoljili ljutnju ili potisnuli osećanje lične odgovornosti, oko 14 odsto zbog okolnosti, 8 odsto da bi se dopali ili bili voljeni, dok 31 odsto ispitanika nema uopšte objašnjenje zašto se služi lažima.Tome su mnogo skloniji muškarci nego žene.Naime, prema rezultatima ankete, muškarci najviše pribegavaju lažima zbog posla,automobila, partnerstva,raznih interesa,među kojima su glavni poslovni i politički, dok žene najčešće govore lažno o svojoj telesnoj težini, starosti, partnerstvu, korišćenju raznih proizvoda i potrošnji.Na osnovu toga, ispada da su žene – u proseku oko 20 odsto –iskrenije i da bolje prihvatajustvarnost od muškaraca.
Šta se jošustanovilo pomoću naučnih istraživanja?
Savremena neurobiologija,reklo bi se, potvrđuje mišljenje nemačkog filozofa Imanuela Kanta,koji je smatrao da je laž „trula fleka u ljudskoj prirodi”.Jer, naučnici su ustanovili promene u strukturi mozga kod patoloških lažova. Naime, oni imaju višak bele mase u prefrontalnom korteksu, čija je uloga da prima i predaje informacije, koje zatim prerađuje siva supstanca.
Polazeći od tih i mnogih drugih saznanja, sociologe interesuje ponašanje i delanje čoveka u određenim društvenim i kulturnim uslovima.Na osnovu toga, došlo se do uvida da mnogi ljudi lažu verujući da će tako zaštiti sebe i svoje lične interese, ili članove svoje porodice ili drugih grupa kojima pripadaju, npr. svoju političku partiju itd. Vođeni tim ciljem, oni grade svoju „strategiju laži”.
Drugu grupu čine oni koji su počinili neko nedozvoljeno ili kažnjivo delo ili izvršili zločin. Njihove su laži deo tzv. strategije delanja.
Predstavnici treće grupe prave od laži pseudoideologiju. Među njima je najviše duševno obolelih ili onih koji se dugo bave politikom ili nekom srodnom delatnošću.Međutim, za razliku od bolesnika, kod kojih je laž posledica raznih uzroka istanja, ovi drugi predstavljaju mnogo veću opasnost jer,zahvaljujući svojoj ulozi i moći, oni doprinose institualizaciji i reprodukciji laži, tvrde naučnici.
Prema Stignicovoj klasifikaciji, postoji laž kao samoobmana, direktno laganje drugoga i kolektivnalaž, koja se koristi za obmanjivanje građana, koji se tako pretvaraju u masu.Ova poslednja postala je, tvrde naučnici, naša svakodnevica.Kolektivna laž se artikuliše na različite načine, a zbogsredstava masovne komunikacije, čovek nije više u stanju da joj se odupre. Usled toga, on počinje da se laži prilagođava, postaje čovek laži ili je indiferentan.
Te nove mogućnosti „nameštanja glave” omogućavaju lov na ljudske duše, koji je sve unosniji i uspešniji, dok život,tvrde naučnici, tone sve dublje u laž.
Kad laž postane princip, kako glasi naslov jedne druge knjige nemačkog sociologa, onda je sve upropašćeno i svet ostaje bez nade.
Rajko Đurić
objavljeno: 13.03.2011
