Izvor: B92, 28.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve islamske zajednice u Srbiji
Beograd, Novi Pazar -- Činjenica da u Srbiji postoje dve islamske zajednice može produbiti sukobe, smatraju stručnjaci za ta pitanja.
Posle odluke članova Islamske zajednice Srbije u Beogradu da formiraju svoju upravu, za ulemu proglase beogradskog muftiju Hamdiju Jusufspahića i time se odvoje od centra u Sarajevu, tu odluku nisu prihvatili predstavnici sandžačkog muftije Muamera Zukorlića, koji smatraju da jedino mesto gde mogu postojati reis-ul-ulema i Rijaset jeste Sarajevo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Kao posledica toga, u sedištu Mešihata Islamske zajednice u Novom Pazaru održan je Objediniteljski sabor Islamske zajednice u Srbiji, na kom je za glavnog muftiju izabran sandžački muftija Muamer Zukorlić.
Prema odluci učesnika skupa u Novom Pazaru, novu Islamsku zajednicu činiće sandžačko, preševsko, beogradsko i novosadsko muftijstvo, sa sedištem u Novom Pazaru. Međutim, skupu nisu prisustvovali verski čelnici iz Beograda, a sporno je da li je bilo predstavnika preševskog muftijstva.
Prema ustavu Islamske zajednice, jedno potpredsedničko mesto rezervisano je za predstavnika Islamske zajednice u Beogradu, kojima je poručeno da to upražnjeno mesto "predstavlja otvorena vrata" Islamske zajednice beogradskom muftijstvu.
Ispolitizovana dobra ideja
Paralelno osnivanje dve islamske zajednice u Srbiji može da probudi sukobe jer su obe strane odavno zauzele čvrste pozicije, ocenio je orijentalista i bivši ambasador u Jordanu Oliver Potežica i dodao da je trebalo uložiti više napora u međusobne pregovore Beograda i Novog Pazara.
Ideja o stvaranju islamske zajednice je dobra i nepotrebno je ispolitizovana, ocenio je Potežica u emisiji Kažiprst Radija B92 i podsetio da su islamske zajednice formirane u svim bivšim jugoslovenskim republikama. "U Srbiji do toga nije došlo i tu su paralelno postojala dva sedišta islamske zajednice, u Beogradu i u Sandžaku", kaže on.
"Zajednica u Sandžaku je stvorena 1992. ili 1993. i ona je direktna posledica raspada SFRJ. Imate fenomen da takvih pokušaja objedinjavanja nije bilo ni u vreme SRJ ni SCG, ali je u međuvremenu došlo do stvaranja islamske zajednice CG", kaže on.
I učesnici skupa su rekli da to nije neka institucionalizovana organizacija i da u njoj neće postojati hijerarhija. U islamu ne postoji crkva kao posrednik vernika i Boga, objašnjava Potežica.
"Nigde u islamu ne postoji institucionalizovana crkva u zapadnoevropskom ili hrišćanskom smislu reči. Kao pomoćnici javljaju se imami, koji uglavnom vode molitve u džamijama. Postoje i hodže, koje se smatraju učenijim ljudima ili mudracima", kaže on.
"To je jedno telo koje, u stvari, pokušava da koordinira rad imama ili da objedini neku zajednicu muslimana. Kao takvo, to telo je nastalo još u Kraljevini Jugoslaviji i verovatno je poprimilo neku institucionalnu strukturu koja nije i ne može nužno biti religijska struktura", kaže on.
Prema oceni Potežice, logično je da Sandžak ima primat u islamskoj zajednici Srbije jer broji najveći broj vernika.
Povodom podrške muslimanske verske zajednice u Bosni i Hercegovini sandžačkom muftiji Muameru Zukorliću, Potežica smatra da u tome nema ničeg spornog i kao primer navodi podršku Srpske pravoslavne crkve svojoj crkvi u Makedoniji.
Đorđević: Podela je organizaciona
Postojanje dve uprave islamske zajednice u Srbiji, čija su sedišta u Beogradu i Novom Pazaru, predstavlja paradoksalnu situaciju, a taj sukob je organizacione, a ne doktrinarne prirode, ocenio je sociolog religije Mirko Đorđević.
Đorđević je za Betu rekao da je to posledica stanja u društvu i da jedini izlaz predstavlja nastavak dijaloga između postojećih islamskih zajednica.
On je ocenio da će muslimani u Srbiji, posle jučerašnjeg Objediniteljskog Sabora islamske zajednie, ostati podeljeni, ako se ne nađe neko rešenje.
Prema njegovim rečima, i Ministarstvo vera Srbije i srpska država našli su se u delikatnoj situaciji, nakon nedavnog priznavanja Islamske zajednice Srbije sa sedištem u Beogradu.
"Po Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, država priznaje Islamski versku zajednicu, ali nije precizirano koliko takvih zajednica priznaje. Iz Zakona se vidi da se nikakva verska zajednica ne može osnivati bez pristanka one koja figurira u spisku pet priznatih religija", kazao je Đorđević.
On je naveo da čuđenje izaziva i to što Saboru u Novom Pazaru nisu prisustvovali ni predstavnici preševskog Islamske zajednice.
"Očigledno je da su odnosi u organizacionoj strukturi isalmske zaejdnice na širem planu poremećeni. Mnoga muftijstva i regije u islamskoj zajednici kolebaju gde će se prikloniti prilikom podele", kazao je Đorđević.
On je istakao da bi verska zajednica trebalo da bude ustrojena prema državnoj teritoriji, sa sedištem u glavnom gradu, ali da u praksi ima istupanja.
.jpg)
