Izvor: RTS, 03.Avg.2015, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve decenije od "Oluje" problemi izbeglih bez rešenja
Komesarijat za izbeglice saopštio je da dve decenije posle hrvatske akcije "Oluja", u kojoj je proterano više od 200.000 Srba, još postoje nerešena pitanja sa Hrvatskom koja pogađaju izbegličku populaciju.
Od 610.000 izbeglih koji su od 1991. godine utočište potražili u Srbiji, 35.295 osoba i dalje ima status izbeglica, a od tog broja su 25.962 osobe ize Hrvatske, navodi se u saopštenju Komesarijata >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje prenosi agencija Beta.
Kako se u saopštenju navodi, nekoliko desetina hiljada izbeglica nije vratilo svoje stanarsko pravo, Hrvatska nije obnovila više od 18.000 srušenih srpskih kuća, nije vraćeno oduzeto poljoprivredno zemljište srpskim vlasnicima.
"Nekoliko hiljada zahteva za obnovu u drugom stepenu godinama čeka na odgovor, a zabeleženi su i slučajevi oduzimanja ličnih karata izbeglicama na granici sa Hrvatskom", saopštio je Komesarijat za izbeglice.
Podseća se da Hrvatska još nije sprovela Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina kojim se Srbima garantuje proporcionalna zastupljenost i zapošljavanje u državnoj upravi, policiji, pravosuđu i drugim javnim institucijama.
Dodaje se da Hrvatska nije isplatila zaostale penzije, dinarsku i deviznu štednju, a u zastoju su i svi postupci u vezi sa obnovom imovine i stambenim zbrinjavanjem bivših nosilaca oduzetih stanarskih prava u Hrvatskoj.
Iz ovakvih postupaka se jasno vidi da su izbeglice usmerene isključivo na integraciju u Republici Srbiji, jer je proces povratka skoro zaustavljen.
I u izveštaju Stejt departmenta za 2013. navodi se da je u Hrvatskoj i dalje prisutna društvena diskriminacija i nasilje prema manjinama, posebno prema Srbima i Romima, što obeshrabruje povratak, podseća Komesarijat.
U saopštenju se ističe da u Hrvatskoj nije došlo do očekivanih fundamentalnih pozitivnih promena kada je reč o povratku srpskih izbeglica.
Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije još jednom se zahvaljuje međunarodnim organizacijama, bilateralnim donatorima i Delegaciji Evropske unije u Srbiji na svim uloženim sredstvima za poboljšanje života izbegličke populacije i zatvaranje kolektivnih centara, ali napominjemo i da se ne smeju zaboraviti nerešena pitanja koja otežavaju postizanje trajnih rešenja za izbegličku populaciju, ističe se u saopštenju.
U saopštenju se navodi da Republika Srbija smatra da nastavak aktivnosti na sprovođenju aneksa E i G Sporazuma o sukcesiji ima visok prioritet, ali i ostale aktivnosti koje vode rešavanju izbegličkih problema i da očekuje dalju podršku međunarodne zajednice.
Republika Srbija je spremna na saradnju i nastaviće da ispunjava sve svoje obaveze, ističe se u saopštenju.
Parastos žrtvama hrvatske vojne akcije "Oluja", u kojoj je ubijeno je oko 2.500 ljudi, biće služen u Crkvi Svetog Marka u Beogradu u sredu, 5. avgusta, u 11 sati.
U akciji hrvatske vojske koja je započela 4. avgusta 1995. godine, iz Hrvatske u Srbiju proterano je više od 200.000 Srba, a ubijeno je oko 2.500 ljudi, dok se oko 2.000 ljudi još vodi kao nestalo.
Komesarijat Srbije: Nerešeni problemi izbeglih nakon Oluje
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 03.Avg.2015
Komesarijat Srbije za izbeglice saopštio je danas da dve decenije posle hrvatske akcije Oluja u kojoj je proterano više od 200.000 Srba, još postoje nerešena pitanja sa Hrvatskom koja pogađaju izbegličku populaciju...Od 610.000 izbeglih koji su od 1991. godine utočište potražili u Srbiji 35.295...
Srpska sela prazna i dve decenije posle „Oluje”
Izvor: Politika, 03.Avg.2015
Hrvatsku u građanskom ratu 1991–1995, ali i u prethodne dve decenije posle završetka oružanih sukoba, napustilo je više od 400.000 Srba, a od 948 naselja u kojima je srpski živalj činio većinu u vreme popisa 1991. godine, više od 170 je potpuno ispražnjeno ili u njima živi manje od deset...
