Izvor: Blic, 13.Sep.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dva veka od osnivanja Velike škole, preteče univerziteta
Danas se navršavaju dva veka kako je besedom "O dužnom počitaniju k naukama" Dositej Obradović otvorio vrata polaznicima Velike škole, prvoj te vrste u Srbiji, koja je predstavljala preteču današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Među prvim đacima koji su tog 1. septembra po starom kalendaru, 13. po novom, ušli u klupe Velike škole bili su sin Karađorđev, Aleksa Karađorđević, Vuk Karadžić, Milan i Ivan Stojković, Nikolče Karapandžić, Milosav Zdravković, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Maksa Ranković, Miloje Božić, Jovica Milovanović i drugi, uglavnom sinovi ustanika, a kasnije poznate ličnosti kneževine Srbije, izjavila je Tanjugu upravnica Zadužbine "Dositej Obradović" Mirjana Dragaš.
Ðak Vuk Karadžić, prisutan na svečanosti, zapisao je da su "u najvećoj prostoriji, odžakliji, sedeli ili stajali prisutni učenici u svečanosti događaja". Prostoriju je osveštao mitropolit Leontije, uz prisustvo predsednika i članova Sovjeta, budućih učenika i njihovih roditelja.
"Pored opštih znanja i nauka, polaznici Velike škole su u drugoj godini proučavali i institucije modernih država Evrope, odnosno njihov pravni sistem, učili strane jezike i filozofiju u nekom smislu, tako da su to u neku ruku bili i prvi smerovi koji su iz te škole proizašli. Zato se ona može smatrati pretečom Univerziteta", rekla je Dragaš.
Ona je navela da je već u prvoj godini Velika škola imala više od 40 učenika, zbog čega joj je kuća u Gospodar Jevremovoj ulici 22, u kojoj je bila smeštena, brzo postala tesna. Škola je preseljena u veću kuću, preko puta, u kojoj je danas Muzej Vuka i Dositeja.
Dragaš smatra da je značajno ukazati da je viđenje Karađorđa bilo da Srbija u to vreme ima dovoljno ruku i pušaka za osalobađanje od Turaka, ali da nema dovoljno umnih ljudi za stvaranje države.
"Čitava vizija je išla u pravcu stvaranja moderne države, njenih savremenih institucija, koja je morala da počiva na obrazovanim ljudima. Zato su pozvani i drugi ljudi koji su se školovali u Beču, Parizu, Nemačkoj... da dođu u Srbiju i pomognu razvoj moderne države. Brzo potom se i u samom Praviteljstvujušćem sovjetu i u državi razvijala svest da se mladi Srbi moraju školovati i slati u svet na univerzitete kako bi se mogli vraćati u Srbiju i pomagati joj", rekla je Dragaš.
Velika škola je, po preseljenju u danas najstariju sačuvanu tursku kuću u Beogradu, podignutu sredinom 18. veka, u kojoj se nalazi Muzej Vuka i Dositeja, radila do 1813. godine, kada je došlo do propasti Prvog srpskog ustanka i povratka Turaka u Beograd. Ukazom kneza Miloša Obrenovića, Velika škola je obnovljena 1. jula 1838. godine osnivanjem Liceja u Kragujevcu. Ministarstvo prosvete naredilo je da se prve dve godine predaju filozofija, opšta istorija, čista matematika, statistika, nemački jezik i crtanje. Predlog nastavnog plana odobrio je lično knez Miloš, a nastava je počela 1. oktobra. Licej je ostao u Kragujevcu sve do usvajanja Zakona o ustrojstvu Velike škole, 24. septembra 1863. godine, kada je ne samo transformisan u Veliku školu, nego i preseljen u palatu Miše Anastasijevića (1803-1885), "dunavskog kapetana" i najbogatijeg čoveka u Srbiji toga vremena. On je zdanje zaveštao "svom otečestvu" za smeštaj školskih i prosvetnih ustanova. U njemu su nekada bili Velika škola, Gimnazija, Ministarstvo prosvete, Narodna biblioteka, Narodni muzej i Društvo srpske slovesnosti.
U najvećoj i najlepšoj beogradskoj palati devetnaestog veka, koja je građena od 1857. do 1863. godine, prema projektu češkog arhitekte Jana Nevole, danas se nalazi Rektorat Beogradskog univerziteta.
Iz Velike škole, koju je 1. septembra 1808. godine polazilo dvadesetak đaka, najstariji Univerzitet u našem regionu izrastao je i u najveći, sa 31 fakultetom, blizu 90.000 studenata, oko 7.000 predavača i 10 naučnih instituta.
Cvetković otkrio spomen ploču
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković otkrio je spomen ploču na kući u centru Beograda u kojoj je pre 200 godina prosvetitelj Dositej Obradović otvorio Veliku školu. Cvetković je kazao da je pre 200 godina bio jasan stav koliko je obrazovanje značajno i dodao da takav stav deli i sadašnja Vlada Srbije. Kako je naveo, vlada će raditi na unapređenju sistema obrazovanja jer ulaganje u mlade i obrazovanje predstavlja ulaganje u budućnost zemlje. Rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević izrazio je zadovoljstvo činjenicom što je, kako je ocenio, srpska vlada „nastavila putem Dositeja Obradovića”.
Obradović: Školarine na fakultetima treba smanjiti
Cilj Ministarstva prosvete je povećanje broja visoko obrazovanog stanovništva u Srbiji i smanjenje školarina na fakultetima, rekao je danas resorni ministar Žarko Obradović povodom proslave 200 godina rada Univerziteta u Beogradu.
"Visoke školarine i skupo školovanje mnoge mlade ljude onemogućava da provere svoje sposobnosti i dostignuća", kazao je Obradović na otvaranju studentske konferencije "Studentsko organizovanje: koreni, snaga i izazovi" u beogradskom Sava centru.
Prema Obradovićevim rečima, Ministarstvo prosvete će se zalagati i da se stvore ekonomski i privredni uslovi za lako zapošljavanje dipolomaca.
"Srbija je isuviše siromašna zemlja da bi školovani mladi ljudi bili nezaposleni. Oni moraju da nose razvoj i promene u društvu, a ne da budu na evidenciji službe za zapošljavanje", poručio je Obradović.
Ministar prosvete istakao je i da se Vlada Srbije opredelila za povećanje budžetskog izdvajanja za prosvetu i nauku.
"Neophodno je povećanje podrške univerzitetskim ustanovama u finansiranju naučnih istraživanaja, pre svega u oblastima povezanim sa ubrzanjem privrednog razvoja Srbije", naveo je Obradović.
On je dodao i da su neki od ciljeva Ministarstva prosvete efikasnost, dostupnost i ravnopravnost u obrazovanju.
"U tom smislu obrazovanje treba da bude uređeno po svetskim i evropskim standardima, a naročito u skladu sa strategijom priključivanja Srbije Evropskoj uniji", kazao je Obradović.
On je dodao i da je neophodna i državna politika povratka visoko kvalifikovanih i renomiranih stručnjaka u Srbiju.
Dvodnevna studentska konferencija "Studentsko organizovanje: koreni snaga i izazovi" održava se u ukviru proslave 200 godina rada Univerziteta u Beogradu. Na skupu u Sava centru akademcima će biti predstavljeni i prijekti mejunarodne studentske razmene koje organizuju Evrospka unija.
.jpg)
