Izvor: B92, 14.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duhovna akademija povodom godišnjice Prvog srpskog ustanka
Beograd -- Pravoslavna omladina i Srpski sabor Dveri organizovali su u Domu Sindikata duhovnu akademiju kojom su obeležili 200-godišnjicu Prvog srpskog ustanka. Skup je otvorio mitropolit crnogorsko primorski, Amfilohije, govorom o Karađorđu i Svetom Petru Cetinjskom kao ličnostima koji su presudno uticali na srpsku istoriju i državotvorni preporod, dok se poslednji govornik, penzionisani episkop, Atanasije Jevtić, između ostalog, osvrnuo na odnos Srbije i Evrope: "Gospodo, ko nam >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je došao u posetu tenkovima 1914? Evropa. Ko nam je došao 1941? Evropa. Ko nam je došao 1999? Evropa. Je li to Evropa koja zbog jednog ludaka, nesrećnika, tiranina, pre svega našeg - sad se sa njim sude, ali bolje da smo ga mi ovde osudili, a kakve šmokljane imamo u vlasti, to smo doživeli. Umesto da im mi sudimo ovde, pa da mi iskažemo svoju reč, kao što je Karađorđe sudio, ne mogu da se raščiste s njim jer su oni zlikovci veći od njega, a i on je zlikovac. Umesto da njega likvidiraju, kao što su mogli Sadama da likvidiraju, oni jedan narod bombarduju, urnišu, kao što urnišu one jadne tamo Iračane, Kurde - to je Evropa. Ona nam ne da da se oslobodimo. E, mi ćemo se oslobađati još dva veka od nje, ali ćemo se oslobađati - to je poruka Karađorđeva".
Na skupu su govorili i predstavnici Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore iz Uprave za moral pukovnici, Vidosav Kovačević i Rade Rajić, ministar vera Republike Srpske, Dušan Antelj, i profesor Univerziteta u Beogradu, istoričar Radoš Ljušić. Parafrazirajući naziv ovog skupa "Su čim ćemo pred Karađorđa - srpsko nacionalno pitanje 200 godina posle", on je rekao: "Ako treba nečim danas da se pokažemo pred Karađorđem, onda se možemo pokazati u jednoj zajednici koja je bila vrlo bliska onoj iz njegovog vremena, a odnosi se na Srbiju i Crnu Goru. Pred Karađorđem možemo izaći i sa Vojvodinom, ali ne s onim vojvodstvom Srbije i tamiškim Banatom mitropolita Rajačića i Stevana Šupljikca, nego, na žalost, sa Vojvodinom Nenada Čanka. Moramo reći da je to malo, a predstaviću vam to i ovim primerom: 1904. godine slavili smo 100-godišnjicu. Tu je godišnjicu organizovao kralj Petar. Slavili smo 150-godišnjicu 1954. godine, tu godišnjicu organizovao je akademik Vasa Čubrilović i Petar Stambolić. Ove godine, tu proslavu organizuje podanička vlada g. Živkovića i Žarka Koraća. Sama ova degradacija dovoljno vam govori sa kakvim smo naporima oduživali se svojim precima".
Organizatori skupa Srpski sabor Dveri predstavili su svoj predlog Načertanija, odnosno nacionalnog programa za 21. vek koji se zasniva, između ostalog, na svetosavlju, preispitivanju srpske kulture, obnovi porodice, demokratije i monarhije.
.jpg)
