Izvor: Glas javnosti, 12.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duga suđenja u interesu moćnih
BEOGRAD - Ministar pravde Snežana Malović izjavila je juče da krivično zakonodavstvo u Srbiji prati većinu društvenih i ekonomskih promena i da predstavnici vlasti treba da nastave izmene u toj oblasti prava.
Ona je na okruglom stolu ocenila da je „konstatacija da krivično zakonodavstvo ne prati društvene promene, samo delimično tačna“, preneo je Fonet.
- Nemoguće je trenutno menjanje krivičnog zakonodavstva ako se ima u vidu brzi razvoj informacionih tehnologija >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i novih načina da se izvrše krivična dela - rekla je ona i podsetila da je 2003. godine postojalo dvojno zakonodavstvo - savezno i republičko, da su postojala dva krivična zakona.
- Nakon toga je donesen novi Krivični zakonik zajedno sa čitavim setom zakona iz oblasti krivičnog prava, uveli smo u naš pravosudni sistem nove pravosudne organe koji su specijalizovani za oblast organizovanog kriminala, ratnih zločina i visoko tehnološkog kriminala - naglasila je Malović.
Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević je istakao da je okrugli sto organizovan jer „veliki broj građana ima utisak da se suđenja odugovlače i zloupotrebljavaju, ne radi zaštite opštih interesa nego zaštite pojedinaca koji su moćniji nego drugi i imaju na raspolaganju veća sredstva“.
Profesor Momčilo Grubač je konstatovao da tranzicija u krivičnom pravu nije završena, što je posebno vidljivo u privrednom i segmentu međunarodno-krivičnopravne saradnje i pomoći. On je dodao da najkrupniji tranzicioni zahvati predstoje u oblasti organizacionog pravosudnog prava.
Advokat Slobodan Beljanski je istakao da je krivično delo zloupotreba službenog položaja iz starog zakona u „gotovo neizmenjenom obliku pod sasvim drugačijim političkim okolnostima svoje mesto našlo i u novom zakoniku“.
Očigledno je da se i dalje radi o omnibus propisu koji je i dalje namenjen za nivelisanje političkih interesa ili interesa moćnih privrednih lobija, ocenio je on.
- Taj propis je dugo nesaglasan sa ustavnim normama o ekonomskom uređenju zasnovanom na tržišnoj privredi, slobodi preduzetništva, samostalnosti i ravnopravnosti privrednih subjekata - ocenio je Beljanski.
