Izvor: Blic, 17.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug put tekstilaca
Dug put tekstilaca
Ratifikacija sporazuma o trgovini tekstilnim proizvodima sa Evropskom unijom jeste dobra stvar jer omogućava bescarinski izvoz bez kvota, ali je to trebalo uraditi mnogo ranije kako bi efekti bili pravi, smatraju proizvođači tekstila. Oni takođe navode da bi država u mnogo čemu trebalo da izađe u susret tekstilcima da bi ova inače niskoakumulativna grana privrede stala na noge i iskoristila pogodnosti koje sporazum pruža.
Boža Antić, generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << direktor 'Nikolasa', za 'Blic' ocenjuje da bi ovakav sporazum prave efekte dao da je potpisan pre par godina, dok su još radile stare tekstilne fabrike, koje su u međuvremenu bankrotirale.
- Sada je, međutim, situacija mnogo gora, i teško je očekivati da se one mogu vratiti u staru formu. U međuvremenu, dok je naša tekstilna industrija tonula, evropski partneri su se okrenuli drugim tržištima, istočnoj Evropi i Aziji i male su šanse da se brzo vrate na naše tržište. Nikakav zakon niti sporazum ne može ih vratiti, i za tako nešto trebalo bi da se ovde napravi poreski raj, što sada ni izbliza nije slučaj - kaže Antić, dodajući da bi država sa svoje strane trebalo da rastereti tekstilnu industriju od poreza i drugih obaveza, jer tako, kaže, rade i druge zemlje kada je tekstil u pitanju.
Sledeći zahteve proizvođača, Privredna komora Srbije je, kako je za naše novine rekao Blagomir Jovanović, sekretar Udruženja za tekstilnu industriju pri PKS, od Vlade Srbije više puta tražila olakšice za tekstilce.
- Naši zahtevi tiču se rasterećenja ove grane od plaćanja poreza i doprinosa, zatim kontrolisanja neregularnog uvoza, pre svega iz Kine, Turske, Pakistana, jer se ta roba prodaje po dampinškim cenama. Uostalom, problem sa tom robom ima i cela Evropa jer je, recimo, uvoz kineske tekstilne robe u EU u prvom kvartalu ove godine za 101 odsto bio veći nego u istom periodu prošle godine. Tražili smo i formiranje fonda za kreditiranje izvoznih poslova u ovoj grani, jer su postojeći bankarski krediti preskupi za tekstilnu industriju - kaže Jovanović.
Odgovor na ove zahteve još nije stigao, ali se u PKS nadaju da će država usvojiti bar neke od pomenutih zahteva proizvođača.
Prave efekte ovog sporazuma koji je Skupština Srbije ratifikovala u početkom nedelje, prema mišljenju Miloša Ivkovića, direktora 'Trikotaže Ivković', treba očekivati tek u februaru sledeće godine, kada počinje sezona naručivanja.
- Bojim se da je ova godina praktično izgubljena, jer su za nas još uvek na snazi kvote - kaže Ivković. On ukazuje na to da se i sa ratifikacijom samog sporazuma čekalo predugo i da je u tom odugovlačenju izgubljeno dragoceno vreme, bar za bolji plasman naših proizvoda u ovoj godini.
Kao dobru posledicu primene ovog sporazuma Ivković navodi veću mogućnost stranih investicija u našu tekstilnu industriju.
- Za naše fabrike tekstila stranci su se do sada malo interesovali, jer je zbog režima kvota bilo teško prodati ovdašnje proizvode. Međutim, sa ukidanjem kvota treba očekivati veće interesovanje i bolji priliv stranih investicija u ovoj grani - smatra Ivković. R. Marković
