Izvor: Politika, 23.Dec.2011, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dug put do pravde za žrtve lekarskih grešaka

Pacijent VMA posle 21 godine suđenja dobio odštetu za izgubljeni bubreg. – Loša veštačenja, opstrukcije tokom suđenja

Pacijentu koji je posle grešaka u lečenju i operacije na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, ostao bez levog bubrega, Apelacioni sud u Beogradu presudio je nadoknadu štete od 1.200.000 dinara. Ovo bi bila i ohrabrujuća vest, budući da se greške lekara teško procesuiraju, da nesrećni pacijent na ovakvu odluku nije čekao čitavih 21 godinu! >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<

Građanin, čije ime nije objavljeno budući da je reč o zdravstvenom problemu, na VMA je primljen 1990. godine zbog početne gangrene na krvnim sudovima noge, ali je onda zbog tromba operisan. Tek u toku operacije utvrđeno je da je pacijent imao urođenu anomaliju, pa je prilikom presecanja simpatičkog nerva došlo i do presecanja mokraćnog kanala, usled čega je došlo do izlivanja mokraće u organizam. To je dovelo do druge operacije, u kojoj je pacijentu odstranjen levi bubreg.

Na Institutu za sudsku medicinu za „Politiku” samo nezvanično pristaju da komentarišu slučaj.

– Strašno je ako lekar napravi grešku, kakva je, na primer, presecanje uretera, a ne vidi je na vreme i ne učini sve da spase bubreg – kaže doktorka iz Instituta za sudsku medicinu .

Sud je utvrdio da postoperativni tok, nakon prve operacije nije tekao normalno i da se možda moglo sprečiti vađenje bubrega da se reagovalo na vreme. Pri tome, pacijent je nakon prve operacije ukazivao lekarima da se ne oseća dobro, da mu otiču zglobovi i stomak, ali ga niko nije slušao. Takođe, sud je utvrdio i propuste u vođenju medicinske dokumentacije. Epilog je bio - izvađen bubreg, za 30 odsto umanjena opšta životna aktivnost pacijenta i suđenje koje je trajalo više od dve decenije.

Doktor medicinskog prava Hajrija Mujović-Zornić, saradnik Instituta društvenih nauka, je iiznenađena što je parnica trajala 20 godina.

– To ukazuje na neke nepravilnosti ili nesnalaženje suda u predmetima iz medicinskog prava. Generalno, kod nas ni veštačenja nisu precizna, pa često sudija ne postavlja suštinska pitanja, nego se izgubi u perifernim dijagnozama, koje dezavuišu sam postupak – kaže Mujović-Zornić.

Ona veruje da, kada bi se ovakav postupak pokrenuo danas, ne bi trajao toliko dugo, jer bi država snosila posledice zbog neažurnosti i nepotrebne dužine postupka. Dr Mujović-Zornić kaže da je naknada od milion i 200.000 dinara velika za naše uslove, ali mala za evropske standarde. Kod procene nematerijalne štete ide se na pravičnu naknadu, a naknada nikada ne može da bude odgovarajuća, jer je relativno šta je veliko, a šta malo, s obzirom da je žrtvi lekarske greške narušeno zdravlje.

Dijana Radović, ispred grupe građana koji pred sudovima vode postupke zbog lekarskih grešaka, kaže da i pomenuti slučaj pokazuje koliko se nedopustivo dugo vode postupci.

– Za nas je to teška borba, koja traje dugi niz godina, suočavamo se sa administracijom, ročištima, otkazivanjima… To je strašan psihološki teret o kome ja mogu da pričam, ali to ne može da oseti onaj ko nije prošao kroz to. Svaki odlazak pred sud je veliki stres, danima posle toga ne možete da funkcionišete. Agonija je i život sa saznanjem da niko nije snosio odgovornost – kaže Dijana, majka 19-godišnje Jelice koja je umrla posle operacije čukljeva na privatnoj klinici.

Radovićeva navodi da trenutno u grupi imaju slučaj smrti žene koji se pred sudovima vodi već 17 godina za smrt žene, a koji su pokrenuli njeni roditelji i njen sin. Ishod suđenja nisu dočekali roditelji pacijentkinje koji su umrli, za pravdu se i dalje bori njen sin.

– U pravosuđu postoje opstrukcije. Imamo slučaj Zorana Matića, koji je umro posle operacije vena, taj postupak traje 11 godina. Jednom sudiji je bilo potrebno devet godina da potvrdi prvu presudu po kojoj je lekar koje je operisao Matića osuđen na godinu dana zatvora i to se sada nalazi pred Apelacionim sudom. Porodica Novaković vodi spor devet godina, u kojem dokazuje oklonosti smrti sina Zorana – navodi Dijana Radović.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

Osigurani lekari

– Našim propisima je predviđeno da se u slučaju parničnog postupka za naknadu štete obavezuju direktno zdravstvene ustanove. U Lekarskoj komori smatramo da ta odgovornost treba da bude pojedinačna i zato smo otišli korak dalje i sve lekare osigurali pojedinačno. To je oko 31.000 lekara – kaže direktorka Lekarske komore dr Tanja Radosavljević

objavljeno: 24.12.2011

Nastavak na Politika...