Izvor: RTS, 26.Maj.2019, 09:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug put do pravde, mogu li sudovi biti efikasniji
Iako je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku usvojen pre tri godine doneo određeni pomak, na pravdu se i dalje dugo čeka, neretko i više od deset godina. Jedan od predloga za rešenje tog problema dolazi od Zaštitnika građana, koji smatra da je neophodno da neko van sudova kontroliše rad sudske uprave.
Pre 11 godina sa još tri porodice ostao je bez krova nad glavom. Zbog popuštanja šipova >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << na izgradnji susedne višespratnice, njihove kuće su se urušile. Tužili su investitora i nadležne na tom gradilištu, ali već više od devet godina čekaju pravdu.
"Ostali smo bez kuća još 2008. i i dalje ih nemamo, niti imamo bilo kakvu nadoknadu. Tu su se izmenjale i sudije, i reforme sudstva, sve smo to mi propratili", rekao je Vladimir Lazić iz Beograda.
Iako je pre tri godine donet Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, suđenja i dalje dugo traju. Zbog povrede ovog prava samo u prva četiri meseca 2019. godine Državnom pravobranilaštvu podneto je 1.142 zahteva.
"U beogradskim sudovima imamo situaciju da se ročišta zakazuju samo dva puta godišnje što je odmah u startu povreda prava na suđenje u razumnom roku. Primer takvog suda jeste Viši sud u Beogradu koji je inače zadužen za postupanje po hitnim predmetima", istakla je Katarina Golubović, predsednica Komiteta za ljudska prava.
Na neprimereno dugačka suđenja ukazuje i zaštitnik građana. Polovina pritužbi koja stigne na njegov sto odnosi se upravo na dužinu sporova.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da se 83 odsto svih presuđenih obraćanja naših građana sudu u Strazburu odnosi na dužinu trajanja postupka.
"Koje su mogućnosti naših građana pre toga, pre nego što se obrate Strazburu – ili da se obrate sudu koji je prekoračio tzv. razumni rok ili da se obrate predsedniku sud iz istih razloga, pritužbom. U tom slučaju opet odlučuje sud koji je prekoračio vreme", naglasio je Pašalić.
Ipak, podaci pokazuju da su pomaci napravljeni – na kraju 2012 godine bilo je oko tri miliona i 200 hiljada nerešenih predmeta, dok smo 2018. godinu završili sa milion i 700 hiljada takvih predmeta.
"Što se tiče dužine trajanja postpupaka u sudećim materijama u 2012. godini dužina trajanja bila je 534 dana, a u 2018. godini 270 dana. To sve govori da se popravlja efikasnost pravosuđa, mada mi još nismo zadovoljni jer uvek treba težiti boljem", kaže Dragomir Milojević, predsednik Vrhavnog kasacionog suda.
E-sud poboljšao efikasnost suda
Boljoj efikasnosti doprinelo je uvođenje e-suda. Zahvaljući umrežavanju sudije više ne mogu da odlažu ročišta zbog toga što npr. uprava nije dostavila dokumenta. Upućeni tvrde da bi se izmenom nekih tehničkih stvari do presuda brže stizalo.
"Tvrdim da je zapisnik i način vođenja zapisnika rak rana sudskih postupaka u Srbiji, kako krivičnih tako i parničnih. Tvrdim da uvođenjem tonskog snimanja suđenja svanuće svim procesnim učesnicima", poručio je Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograd.
Sudovi moraju da budu efikasniji, navodi se i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2018. godinu.
.jpg)
