Izvor: RTS, 20.Maj.2019, 19:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dug put do ličnog pratioca za dete
U Beogradu 400 dece sa smetnjama u razvoju ima svoje lične pratioce. Nezvanično, isto toliko je onih koji svog pratioca još čekaju. Po ugledu na glavni grad, 30 lokalnih samouprava finansira tu uslugu prema svojim mogućnostima. Put do ličnog pratioca ali i do mnogih drugih prava je dug i opterećen birokratijom, ukazuju roditelji.
Konstantin Ralević je odličan đak od prvog razreda, niže samo četvorke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i petice, sprema malu maturu i nada se da će upisati informatički smer u Zemunskoj gimnaziji. Uz to trenira i kik-boks.
I sve to nije neobično za dečaka njegovih godina, ali je veliki uspeh za Konstantina, jer je dete s invaliditetom što ga umnogome ograničava.
"Igram igrice nogama, čak imam i neke konzole, imam plej-stejšn koji igram nogama, sviram klavir nogama. Jedan sam od boljih u klubu", priča Konstantin.
Sve to postiže s lakoćom, ali ne može sam da ponese đačku torbu do škole, da izvadi knjige, ode u toalet ili da sam jede. U tome mu pomaže defektolog Dragan Roksandić, lični pratilac koji ga već dve godine prati od škole do kuće, na ekskurzije, treninge, ali i u bioskop i kafić.
"To nije sve. Pomažem mu da lakše ostvari svoje psihosocijalne kontakte sa novim drugarima, sa postojećom decom, da pokušaju da ga prihvate kao sebi ravnog", ukazuje Roksandić.
Predrasude nisu jedine s kojima se bore. Birokratija je velika kočnica u ostvarivanju mnogih prava, kaže Konstantinova majka. Na ličnog pratioca su, npr. čekali četiri godine, a trebalo je prikupiti gomilu dokumentacije i proći brojne komisije.
"Evo sad za upis u srednju školu, pošto on ima pravo na olakšavajuće okolnosti prilikom polaganja prijemnog ispita, pošto je zainteresovan za IT odeljenje, i prilikom polaganja mature, za to je sada potrebno opet podneti određenu dokumentaciju. Juče sam bila u domu zdravlja, nisam dobila uput koji mi je potreban jer doktorka kaže da ne može da ga izda jer nije upoznata s tim", objašnjava njegova majka Irena Donevska.
Centar za socijalni rad Beograd uveo je sistem E-uprave. U gradskoj upravi tvrde – sada građani brže mogu da dođu do nekih dokumenata i uverenja.
"Kada se nalazite na evidenciji centra, onda stručni radnici već imaju potrebne podatke, tako da oni praktično na osnovu tih podataka mogu da planiraju usluge koje jesu za naše korisnike tako da mi uvek pozivamo roditelje da nam se obrate", kaže sekretarka za socijalnu zaštitu Beograda Nataša Stanisavljević.
Uz ličnog pratioca i personalnog asistenta, u Gradu do kraja godine planiraju i uslugu - pomoć u kući za decu s invaliditetom.
Roditelji apeluju na bolju saradnju između različitih sektora, npr. socijale i zdravstva, na koje su najčešće upućeni u ostvarivanju prava.
