Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dudićevi suprotno od ritma ravnice
Iako su zagazili u sedmu, odnosno osmu deceniju života, supružnici Jelena i Isak Dudić iz Kikinde redovno trče, plivaju i voze bicikl
Kikinda – Dan supružnika Jelene (62) i Isaka Dudića (74) započinje gimnastikom. Jelena bez problema uradi 40 trbušnjaka, a njen suprug stoj na glavi. Ona tri puta nedeljno pliva u bazenima ovdašnjeg sportsko-rekreativnog centra, dok on za to vreme istrči pet kilometara duž kanala Dunav–Tisa–Dunav.
– >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Rukovodimo se principom da čovek mora da radi na sebi kako ne bi došao u situaciju da zbog bolesti drugi moraju da brinu o njemu. Srce je poput zidnog sata. Radiće samo ako ga redovno navijate – započinju Dudićevi svoju priču za naš list.
Jelena i Isak su u braku 41 godinu, a jutarnje vežbe su od prvog zajedničkog dana sastavni deo njihovog života. Vremenom su tome dodali i druge aktivnosti, poput nedeljne biciklističke ture od tridesetak kilometara, do Mokrina i nazad. Za protekle tri godine na dva točka prevalili su više od 12.000 kilometara.
– Kada sam bio dečak, u dvorištu smo imali jednu šljivu. Rođak mi je pokazao kako je njena grana idealna za zgibove. Tako se u meni rodila ljubav prema sportu. Mada sam se u mladosti redovno rekreirao, prvi kros sam istrčao tek 1985. godine, u Beogradu. Bio je to kros „Politike”. Sećam se da sam, dok sam žurio ka cilju, osetio kako mi se neko približava. Disao je poput parne lokomotive. Oštro i ujednačeno. Pogledao sam ga, kad ono Franjo Mihalić, naš proslavljeni atletičar! Ubrzo me Franjo ostavio daleko iza sebe, mada je bio 15 godina stariji. Oduševljenost njegovom snagom navela me je na to da i ja učinim nešto slično. Pre sedam godina nađem se ponovo u Beogradu, na polumaratonu. Kiša pada, ja natukao na glavu neku francusku kapu. Na startu krenem sa četiri drugara, od kojih je jedan od mene mlađi 19 godina. Uprkos tome, na cilj sam stigao pre njih. Bio sam izuzetno ponosan –prepričava nam Isak.
Njegova supruga Jelena je rodom iz Ljubljane. Kada se preselila kod Isaka u Kikindu, iznenadila ju je pasivnost ovdašnjeg sveta.
– Kod nas je običaj da subotom i nedeljom majka spremi samo sendviče i dan provedemo u prirodi. U Banatu domaćice za vikend uglavnom spremaju obilne ručkove i ostaju u kućama – kaže Jelena.
Dudićevi već dve i po decenije u ishrani obilno koriste riblje meso, dok jaja i mlečne proizvode konzumiraju u malim količinama. Užine su im voćne, a za ručak kuvaju mahunarke. Hleb ne kupuju, već ga mese od crnog ili integralnog brašna.
– Poznanici nas često pitaju: ma šta biste vi, da poživite sto godina? Nije bitno koliko ćemo dugo živeti, nego kako. Želimo da nam, dok smo živi, bude lepo i da pod stare dane ne budemo teret svojim sinovima Dušanu i Marku – zaključuju Dudićevi.
S. Miletin
[objavljeno: 07/11/2008]
.jpg)
