Izvor: Blic, 12.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dublji socijalni jaz
Dublji socijalni jaz
BEOGRAD - Iskustvo zemalja u tranziciji upućuje na činjenicu da u sledeće dve-tri godine valja očekivati porast siromaštva u našoj zemlji. Privatizacija i loša situacija u većini državnih preduzeća preti da dovede do porasta stope nezaposlenosti i produbljivanja socijalnih razlika, pa ni ubrzani ekonomski rast ne bi omogućio smanjenje broja ljudi koji žive ispod granice siromaštva. Tako se postavlja pitanje održivosti visokih stopa rasta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uzimajući u obzir porast socijalnih tenzija - izjavio je na jučerašnjem okruglom stolu posvećenom reformama u socijalnoj politici Zoran Grubišić, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu. Prema njegovim rečima, najveći izazov za održivost socijalne politike predstavljaju reformske promene koje se sprovode kroz makroekonomsku politiku i strukturne reforme.
- Prosečna zarada u Srbiji iznosi oko 160 evra, što je prema oceni stručnjaka iznad mogućnosti sadašnjeg nivoa proizvodnje. Sadašnji fond plata je najviše povećan na račun smanjenja troškova proizvodnje, što nije dobro. Opasnost predstavlja činjenica da ako bi se nastavio rast zarada bez povećanja proizvodnje došlo bi do narušavanja makroekonomske ravnoteže - ocenio je Grubišić.
On je takođe ukazao na činjenicu da u Srbiji postoji izrazito neravnomerna raspodela bogatstva. Takozvani srednji sloj skoro je nestao, što je dovelo do toga da pet do 10 procenata stanovništva poseduje više od 80 odsto društvenog bogatstva.
Mirosinka Dinkić, rukovodilac Odeljenja za socijalnu politiku pri Institutu G17, ocenila je da država mora imati veliku ulogu u sektoru socijalne politike i to pre svega kroz vođenje poreske politike. Govoreći o socijalnom osiguranju, ona je iznela stav da obavezno socijalno osiguranje (penzijsko, invalidsko, zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti) i dalje treba zadržati, s tim što taj sistem stalno mora da se usavršava kako bi se približio sistemima te vrste koje ima razvijena Evropa. - Smatram da uz zadržavanje obaveznog penzijsko osiguranja treba stvarati uslove za dobrovoljno dopunsko osiguranje, koje do sada, zbog novčane oskudice nismo bili u prilici da koristimo. Nešto slično treba uraditi i sa zdravstvenim osiguranjem, odnosno uz obavezno državno razvijati i privatno osiguranje, s tim što bi ova dva osiguranja bila potpuno razdvojena - kazala je Dinkićeva.
Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja, upozorila je da je naš sistem zdravstvenog osiguranja, koji je ocenila kao anahron, teško transformisati i to zbog nedostatka pravog kadra za takav posao a sve to zahtevalo bi i mnogo vremena. R. Marković Izmene Zakona o socijalnoj zaštiti
Mladenka Miletić iz Ministarstva za socijalna pitanja najavila je juče da bi izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti, koje bi prema sadašnjem planu Ministarstva trebalo da stupe na snagu tokom sledeće godine, u sistem socijalne zaštite trebalo da se uključi veći broj ljudi nego što je slučaj sada. Prema njenim rečima, tokom prošle i ove godine registrovan je jedan broj siromašnih koji bi ako bi se primenio sistem republičkih a ne opštinskih plata trebalo da budu svrstani u korisnike materijalnog obezbeđenja porodice.
