Izvor: Blic, 23.Jun.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državu „iznenadilo“ nevreme
Oči svih poljoprivrednika ovih dana uprte su u Vladu Srbije i Republički hidrometeorološki zavod, jer od njih zavisi dalja nabavka protivgradnih raketa, kojih nema dovoljno. Srbija u ovom momentu raspolaže sa 5.998 raketa, a samo za prethodna dva meseca potrošeno je više od 6.000. Do kraja godine planirana je nabavka još 750 komada.
Hidrometeorološkom zavodu Srbije za nabavku raketa ove godine iz Republičkog budžeta izdvojeno je 1,1 miliona dinara, što je oko dve trećine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budžeta RHMZ-a. Od tog novca kupljeno je 4.500 protivgradnih raketa, što sa prošlogodišnjim ostatkom, čini oko 12.000 raketa za ovu sezonu. Tako su umesto procenjenog optimuma od osam do 12 protivgradnih raketa, radarske stanice na raspolaganje dobile od tri do pet raketa po stanici. To, naravno nije bilo dovoljno da se lokaliteti zahvaćeni gradnim olujama i zaštite. Prema podacima HMZS samo 18. i 19. juna u Srbiji je ispaljeno nešto više od 1.500 protivgradnih raketa.
Milan Dacić, direktor RHMZ, kaže za "Blic” da problem sa nedostatkokm raketa pre svega treba tražiti u tome što u Srbiji trenutno ne postoji odgovarajući magacinski prostor, koji bi olakšao i distribuciju raketa protivgradnim stanicama, ali i omogućio da se kupuje samo onoliko raketa koliko se potroši.
-Na teritoriji Srbije nalazi se 1.680 protivgradnih stanica, i to u različitim delovima zemlje, pa je teško u kratkom vremenskom roku nadoknaditi rakete koje se potroše, posebno kada gradosnosni oblaci idu u serijama - kaže Dacić.
On objašnjava da bi sistem protivgradne odbrane mogao biti mnogo efiksniji, kada bi RHMZ imao više sredstava.
- Ovako novac koji dobijemo treba da raspodelimo na šest sektora RHMZ, od kojih je svaki podjednako važan. Mi smo sada ušli u proceduru dodatne nabavke još 750 do 1.000 raketa, a kako ćemo za njihovu nabavku nategnuti novac ni sam ne znam – kaže za "Blic” Dacić.
Prve procene štete koje su proteklih dana nastale od grada počele su da pristižu. Na vanrednoj sednici okružnog štaba za elementarne nepogode u Valjevu juče je saopšteno da su štete od olujnog vetra i razornih gradonosnih oblaka koje su protekle sedmice zahvatile Valjevo i desetak okolnih sela, do sada su procenjene na 335 miliona dinara.
- U mnogim od desetak sela, Divcima, Popučkama, Loznici, Veselinovcu i drugim, grad je stoprocentno uništio pšenična i kukuruzna polja, bašte i voćnjake, a dok su štete u drugim selima nešto manje. Ove štete bile bi znatno manje, i do 70 odsto, da su protivgradne stanice na radarskom centru Valjevo na Blizanskom visu bile snabdevene dovoljnim brojem protivgradnih raketa - rekao je načelnik štaba Milan Mihajlović. Mihajlović je objasnio da su te stanice u proseku imale svega četiri rakete, što je nedovoljno jer je svaka stanica trebalo da ima najmanje bar po 12 raketa da bi mogla uspešno da dejstvuje protiv gradonosnih oblaka.
Zato je grad Valjevo od Vlade Srbije, nadležnih ministarstava i Hidrometeorološkog zavoda Srbije juče zatražio da hitno sve protivgradne stanice u ovom radarskom centru snabdeju dovoljnim brojem raketa, bar 12 raketa po svakoj stanici, jer sada mnoge protivgradne stanice nemaju čak ni jedne rakete da bi mogli da dejstvuju.
U mačvanskoj opštini Bogatić, koju je prošle nedelje zahvatio grad, štete su već procenjene na milion evra, a na toliko se procenjuju i štete koje je nevreme nanelo i Koceljevu. U selima Bukovica, Dedevci i Roćevići, kod Kraljeva, koja su poznata kao voćarski kraj, gard je uništio ovogodišnji rod šljiva, jabuka, bresaka, koji je kompletan bio namenjen ruskom tržištu, a voćnjaci su uništeni i u Vrdilima i Lascu, ali i na padinama Jelice i Troglava. Šteta u ovom kraju još nije procenjena.
Čeka se zakon o suzbijanju grada
Milan Dacić, direktor RHMZ kaže za "Blic” da je neophodno što pre doneti zakon o suzbijanju grada kojim bi se, pre svega, definisao način finansiranja sistema protivgradne opreme.
- Donošenje zakona o suzbijanju grada je sistemsko rešenje, a tako bi se našao modalitet finansiranja za ceo sistem, koji nije jeftin i u koji je do sada, kako se procenjuje, uloženo više desetina miliona evra. Takav zakon rešio bi odgovornost republike, lokalnih samouprava, velikih poljoprivrednih proizvođača i osiguravajućih društava koji su deo sistema odbrane o grada – kaže Dacić.
Loše vreme uticaće na ovogodišnji rod
Loši vremenski uslovi verovatno će uticati da ovogodišnji rod pšenice, koja je u Srbiji zasejana na 495.000 hektara, bude manji za pet do 10 odsto, izjavio je juče sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Milan Prostran i dodao da će žetva pšenice, koja je u fazi zrenja, zbog kiša kasniti i neće početi pre kraja prve nedelje jula. Kiša je dodao je Prostran istovremeno pogodovala kukuruzu, suncokretu, soji i šećernoj repi koji su posejani na većim površinama nego lane.
- Zbog lošeg vremena, kiše i grada, očekuje se i manja proizvodnja voća za 20 do 40 odsto, a rod povrća će u pojedinim okruzima, poput Pčinjskog i Jablaničkog, biće manji i do 50 procenata nego lane – rekao je Prostran.
