Izvor: Blic, 22.Nov.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni revizor je samo fasada
Dok je Srbija meka za malverzacije u javnim preduzećima, državni revizor ne meša se u svoj posao, a Skupština ga opstruira. Revizor, iako dužan da po zakonu kontroliše poslovanje javnih preduzeća, učestvuje sa Skupštinom u podvali javnosti da državna reviziona institucija radi. U državi nikome osim poreskih obveznika ne odgovara da revizor radi svoj posao jer bi se otkrilo mnogo pljački, prevara, podvala i još mnogo Lončara, Šarančića, Jocića.
Ovo kažu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stjepan Gredelj, direktor Instituta za društvene nauke, i Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija", komentarišući izjavu Radislava Sretenovića, državnog revizora, da ova institucija nije, niti će u narednih godinu dana kontrolisati javna preduzeća, kao što su „Železnice Srbije", Direkcija za puteve ili „Srbijagas", čiji bivši direktori su prozvani zbog raznih malverzacija.
Nemanja Nenadić kaže da su parlament i Vlada odgovorni za opstrukciju rada Državne revizorske institucije, koja treba da kontroliše kuda ide novac poreskih obveznika, rad javnih preduzeća, a ima mogućnost da zatraži smenu direktora javnih preduzeća u slučaju kršenje zakona, i pokretanje krivičnih prijava.
Gredelj veruje da kada bi se ozbiljno shvatila funkcija državne revizije i nadzor nad javnim finansijama, mnogi bi se našli u nebranom grožđu.
- Ova zemlja mora da je mnogo bogata kada može da izdrži toliku pljačku. A ako i pri svemu tome državni revizor ne koristi ovlašćenja, a ima veća od direktora NBS, neka ih vrati. Neka se izabere neko drugi ko će reći: „U roku u tri dana zahtevam sve uslove za rad ili dajem ostavku" - navodi Gredelj.
Pošto nije izabrano predviđenih 110 revizora jer radi samo njih devet koji se tek useljavaju u prostorije, očigledno je da je to dobar dokaz da kontrola nad javnim preduzećem i trošenju budžeta ne postoji.
Prema zakonu, DRI se osniva pri parlamentu kako bi na najefikasniji način kontrolisao izvršnu vlast. O poslovanju preduzeća i ministarstava DRI obaveštava parlament i izdaje preporuku o razrešenju direktora i za pokretanje prekršajnih ili krivičnih prijava.
Ali ova institucija faktički još nije počela sa radom, iako je Zakon o njenom osnivanju donet 2005. godine.
- Sasvim je jasno da su parlament i Vlada bili odgovorni za kašnjenje formiranja ove institucije. Posao parlamenta još nije završen ni u vezi sa konstituisanjem, koliko mi je poznato već duže vreme se čeka na odobrenju pojedinih unutrašnjih akata DRI - kaže Nenadić.
On napominje da je s druge strane odgovornost i na samoj instituciji, koja mora da ukaže na problem na koji nailazi, ali i da parlament ne vrši dovoljno snažno svoju nadzornu ulogu.
- Umesto da je parlament najviše zainteresovan za rad ove institucije, kako bi sam mogao da sprovodi zakonsku kontrolu, najveću zainteresovanost do sada pokazali su mediji. Zato za, početak, mislim da bi Narodna skupština trebalo da Vladu obaveže da omogući sve uslove za rad DRI - kaže Nenadić.
.jpg)
