Izvor: Danas, 11.Dec.2014, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Državni organi ne reaguju efikasno
Užice - U prošloj godini i tokom deset meseci ove godine Policijska uprava u Užicu podnela je 410 prijava za nasilje u porodici. Načelnica te uprave Dragica Jevtović je objasnila da su najčešći nasilnici muškarci starosne dobi od 40 do 60 godina, te da je evidentirano 110 žrtava nasilja, prvenstveno žena, ali i dece uzrasta od jedne do 18 godina.
- Muškarci su najčešći počinioci nasilja u porodici, a žrtve su njihove partnerke u bračnoj ili vanbračnoj zajednici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << bivše supruge, a deca su najčešće pasivne žrtve jer prisustvuju nasilju nad njihovim majkama, sestrama, bakama - rekla je Dragica Jevtović tokom nedavne tribine pod nazivom „Bezbedna“, koju su organizovale ta policijska uprava i Ženski centar Užice. Skup je organizovan povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ i radi podsećanja na potrebu potpune primene Konvencije Saveta EU za sprečavanje i borbu protiv nasilja nad ženama u porodici, na šta se naša zemlja obavezala.
Istakavši da se nasilnicima izriču najčešće novčane kazne ili zabrane pristupa žrtvama nasilja, Jevtovićeva je podsetila da u Užicu ne postoje sigurna kuća i SOS telefon, a potom ukazala na to da je među nasilnicima sve veći broj onih koji ponavljaju isto nedelo.
- Prošle godine i za prvih deset meseci ove godine registrovano je 14 povratnika te vrste nasilja - rekla je ona i upozorila na to da mnoge žene odustaju od podnošenja prijava protiv nasilnika, čime oni ostaju nekažnjeni.
Ženski centar Užice godinama nudi različite vidove podrške ženama koje su pretrpele nasilje - od informisanja o uslugama koje pruža lokalna samouprava do drugih mogućnosti njihove zaštite.
- Žene informišemo o uslugama koje su im dostupne, poput pravne pomoći, o nadležnostima Centra za socijalni rad, policije, tužilaštva, zdravstvenih ustanova. Ako je neka od njih nezaposlena ili je osoba sa invaliditetom, tražimo alternativne načine da im pomognemo, pokušavamo da sakupimo novac i da im obezbedimo stan ili posao - istakla je Radmila Gujaničić, predsednica tog centra.
Dodatni problem žena u Srbiji koje su pretrpele porodično nasilje jeste taj što nadležni organi i institucije ne reaguju brzo i efikasno u njihovoj zaštiti, a nema dovoljno ni sigurnih kuća i SOS telefona.
- Postojeći SOS telefoni u ženskim organizacijama prime godišnje više od 10.000 poziva žena koje su preživele nasilje. S druge strane, u centrima za socijalni rad godišnje se zabeleži oko 3.000 dece i žena žrtava nasilja - kazala je Danijela Pešić iz Autonomnog ženskog centra Beograd, istakavši da je znatno manji broj postupaka koji se pokrenu protiv nasilnika, što ukazuje na to da je nepostupanje institucija ključni problem u zaštiti žena i dece od nasilnika.
Kako je Užice među onim gradovima koji nemaju sigurne kuće i SOS telefone, predstavnice Autonomnog ženskog centra su predstavile jedan od mogućih načina zaštite devojaka i mladih žena od nasilja, koji je nazvan „Bezbedna“, a koji je osmišljen u saradnji sa studentima Univerziteta Metropoliten. Taj vid zaštite podrazumeva aplikaciju „Bezbedna“ za mobilni telefon, koja se može besplatno preuzeti sa stranice Google play. Postoji mogućnost povezivanja te aplikacije sa blutut narukvicom koja poseduje dugme koje žena, u slučaju opasnosti od nasilja, aktivira i šalje poruku zaštitnicima koje je prethodno definisala sa tačnom lokacijom na kojoj se nalazi. Blutut narukvica košta 3.000 dinara i može se naručiti u Autonomnom ženskom centru.
Sigurna kuća
Pre desetak godina udruženje ARD osnivalo je Sigurnu kuću u iznajmljenom prostoru, koja je funkcionisala uz podršku inostranih donatora i pružala pomoć ženama žrtvama nasilja iz još pet okolnih opština Zlatiborskog okruga (Arilje, Požege, Kosjerić, Čajetine i Bajine Bašta). Kasnije je to udruženje pokrenulo inicijativu za izgradnju sigurne kuće, ali to nije uspelo, zbog manjka novca, pa je ta usluga obustavljena pre nekoliko godina.
(Ne)izvesnost SOS telefona
Ženska odbornička mreža u Užicu, prva takva asocijacija u Srbiji, pokrenula je osnivanje SOS telefona, ali nije izvesno da li će ta usluga zaživeti. U gradskom budžetu za ovu godinu za to je bilo planirano 500.000 dinara, ali je taj iznos smanjen prvim rebalansom na 350.000, a potom je predlogom drugog rebalansa, koji čeka na usvajanje, ta suma smanjena na 100.000 dinara.
