Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 20.Jun.2009, 07:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država udara po sirotinji
BEOGRAD - Ministarka finansija Dijana Dragutinović i član Ekonomskog saveta premijera Srbije Milojko Arsić proteklih dana su ponovo najavljivali mogućnost povećanja poreza na dodatu vrednost kako bi se popunio sve veći budžetski deficit, uzrokovan velikim padom prihoda. Međutim, kako ocenjuju ekonomisti, rast PDV bi dodatno pritisnuo i ovako posustalu privredu i neminovno bi doveo do rasta inflacije, pa je pitanje koliko će ovaj „lek“ nadjačati štetu.
Jeftiniji hleb >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Prema najnovijem predlogu za promenu PDV, donja stopa bi se smanjila na šest odsto sa sadašnjih osam kako bi se olakšao teret građanima, dok bi gornja bila sa 18 skočila na 20 odsto. Na ovaj način, građani bi jeftinije kupovali osnovne životne namirnice, poput hleba, mleka, povrća, mesa ili ulja, zatim lekove i medicinska pomagala, đubrivo, računare, udžbenike i novine, ogrevno drvo, komunalne i hotelske usluge, ulaznice za bioskop i pozorište i slično, prirodni gas i prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima.
Problem su rashodi
Stručnjak Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović smatra da bi država pre povećanja poreza trebalo da pokuša da redukuje sopstvene rashode, što znači da smanji plate i penzije i da otpusti nepotrebni deo administracije.
- Ništa neće značiti to što će se podići porezi i teret prebaciti na privredu i građane, ako se ne pokrenu radikalne reforme. Potrebno je reformisati penzijski sistem, jer je ovakav kakav je potpuno neodrživ. Treba razmišljati i o povećanju poreza na dobit banaka, kojima budžet subvencioniše visoke kamate, a moguće je podići i porez na dobit i na imovinu - ističe Đogović, dodajući da je rast PDV opcija koju treba primeniti tek u krajnjoj nuždi.
Kao razloge za to ovaj ekonomista navodi pogoršanje likvidnosti i rast sive ekonomije, kao i negativne efekte na standard građana koje će neminovno proizvesti rast cena do kojeg će doći ako bude porastao PDV.
Očekuje se da bi vlada mogla da donese nove mere kojima će pokušati da zapuši budžetske rupe za nekoliko meseci, po dolasku misije Međunarodnog monetarnog fonda, kada bi mogao da bude usvojen novi rebalans budžeta. Đogović upozorava da će MMF da podrži sve čime može da se postigne makroekonomska stabilnost, uključujući i rast PDV te da njih ne zanima mnogo privredni rast zemlje. Međutim, kako dodaje, Srbija bi trebalo da brine o tome kako će vraćati dugove i razvijati zemlju, a ne samo o tome kako da nakratko zakrpi rupu.
S druge strane, Vladimir Gligorov iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije tvrdi da je i ranije bilo očigledno da će povećanje poreza biti neophodno i da je sada samo došlo do realističnijeg viđenja stvari nego ranije. I on ističe kao alternativnu mogućnost seču plata i penzija, ali sumnja u političku ostvarivost takvih mera.
- Pitanje je i da li će povećanje PDV na 20 odsto biti dovoljno da pokrije gubitke. To sve zavisi i od razvoja proizvodnje, ali najvećim delom od uvoza. Naime, poznato je da se najviše novca u budžet sliva preko uvoza od PDV i akciza, a sada je uvoz u padu. Dokle god tražnja za uvoznom robom bude mala, biće teško predvideti razvoj situacije i uspeh mera - kaže Gligorov.
Ovaj ekonomista smatra da je teško izračunati neto efekat povećanja PDV, odnosno konačni rezultat između rasta prihoda na jednoj strani i opterećenja privrede na drugoj.
- U normalnim okolnostima bi prevagnule negativne strane, ali ovde je ključan nedostatak tražnje. U tom smislu nije bitno da li proizvod ne možete da prodate za 20 dinara ili za 22 dinara - zaključuje Gligorov.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da bi bilo mnogo bolje da država smanji i rashode, odnosno plate i penzije, nego da se zadužuje ili povećava prihode kroz rast PDV. On je istakao da bi povećanje PDV stvorilo pritisak na inflaciju, dok uzimanje kredita ne može ništa da promeni na dugi rok, ukoliko sistem i dalje proizvodi gubitke.
Povećanje penzija
Guverner je naglasio da smanjenje plata i penzija nikada nije popularna mera, ali Srbija i dalje troši iznad svojih mogućnosti, kao i da je napravljena greška što su penzije prošle godine uopšte povećane. Jelašić je rekao da to da li će MMF odobriti Srbiji dodatno povećanje budžetskog deficita zavisi od toga da li će taj novac biti potrošen za plate i penzije ili na investicije. Guverner je napomenuo i da je njegova plata smanjena za više od polovine i sada je oko 165.000 dinara.
Ne traba nikakvi "doktori nauka i strucnjaci" da nam pricaju price. Sve pise na ulici i samo je pitanje zdravog razuma da li ce to neko da prihvati ili ne.
Za vreme S.Milosevica SVE Banke i fabrike su bile NASE, dobre i lose. Dug je bio i to posle sve pomoci (i izbeglica) koje je dala SRBIJa samo 3 milijarde Dolara. Sada pose 9-godisnje pljacke i vladavine DOS i glavnog izdajnika i pljackasa DINKICA, VLAHOVICA, DJELICA i ostalih svetskih vucibatina, imamo sve PROFITABILNE Fabrike PRODATE, SVE BANKE UNISTENE, 30 Milijardi duga i narod gladniji nego za vreme najtvrdjih sankica. Eto, lakomisleni narode srpski kada vam je 2000 godina odlucivala guzica umesto glave. No vasi Evropski "prijatelji" planiraju za jesen "svinjski grip" jer srpske stoke ima previse pa treba da vas prorede. Organizator tog "humanog" posla je Mengele iz G-17+pljackasi Tomica Milosavljevic.
da penzija je osam hiljada i to iz 2X PA VIDITE moguli da prezivim poslanici hoce vece plate samo se uda po sirotinji .
