Izvor: Politika, 07.Feb.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ratarima i majka i maćeha
Novi vlasnici „Zobnatice” zatekli preduzeće u dugovima, u koje godinama nije ulagano, a Ministarstvo poljoprivrede od njih tražilo da plate korišćenje zemlje i pre privatizacije
Zobnatica kod Bačke Topole – Decembra prošle godine kilogram tovljenika koštao je 145 dinara, a januara ove godine cena je pala na 120 dinara, odnosno niža je za gotovo 20 odsto. To znači da na hiljadu tovljenika mi gubimo 200 svinja. A mi godišnje utovimo više od sedam hiljada prasadi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ne postoji proizvodnja koja može izdržati ovakve oscilacije u cenama, objašnjava za „Politiku“ Andrija Raičević, direktor AD „Zobnatica“, poljoprivrednog dobra koje je svojevremeno bilo primer uspešnog poslovanja, a danas kako sam kaže nastoje da opstanu. Direktor Raičević tvrdi da ih najviše ugrožava poslovni ambijent u kome rade.
– Poljoprivreda može opstati samo ako država i vlada urede tržište i uvedu sistemske mere. Ni u jednoj uspešnoj državi u okruženju poljoprivreda nije prepuštena na milost i nemilost tržišnih zakona, a kod nas se donose subvencije koje predstavljaju samo gašenje požara, pri čemu nismo svi ravnopravni. Subvencije se daju fizičkim licima koja su registrovala gazdinstvo, ali ne i nama, poljoprivrednim dobrima. Tako, u nadmetanju za državnu zemlju oni su u startu u prednosti za tih 14.000 dinara subvencije po hektaru – nastavlja priču Raičević.
Poljoprivredno dobro „Zobnatica“ privatizovano je 16. decembra 2008. godine kada ga je na licitaciji kupio konzorcijum koji čine Petris Hristoforos i „Nju kompani“ iz Beograda po početnoj ceni od 169 miliona dinara, uz obavezu investiranja 160 miliona dinara, odnosno oko dva miliona evra u roku od tri godine. Iako ovaj kombinat poslednjih nekoliko godina beleži manje prihode, ovde nije reč, kako je to čest slučaj u našoj tranziciji, o neuspeloj privatizaciji, već upravo o neizvesnim, a ponekad i neravnopravnim uslovima poslovanja. Ovo ilustruje direktor Raičević podatkom da nisu otpustili nijednog radnika, pedesetak ih je otišlo u penziju ili svojevoljno uzelo otpremninu, te imaju 114 zaposlenih koji sada ostvaruju veći fizički obim proizvodnje u stočarstvu jer su pre privatizacije po jednom radniku proizvodili 37 tovljenika a sada 66. Prošle godine prodali su 7.579 tovljenika, ili za hiljadu više nego pre dve godine. Nemaju ni dinara kredita niti hipoteku, naglašava Raičević. Međutim, ono što guši njihovo poslovanje jeste činjenica da AD „Zobnatica“ leži na državnoj zemlji, od nekadašnjih 2.600 hektara koje su obrađivali samo su 104 hektara u njihovom vlasništvu.
Problem sa zemljištem kao najveći ističe u razgovoru za „Politiku“ i Rajko Radulović, predsednik Upravnog odbora „Zobnatice“:
– Do privatizacije preduzeće je eksploatisalo oko 2.600 hektara državnog zemljišta kojim je besplatno raspolagalo. Sada gazduje sa oko 1.300 hektara koje je zakupilo na licitaciji 2007. godine. Osim toga, neposredno pred tu licitaciju Ministarstvo poljoprivrede nam je ispostavilo račun od oko 350.000 evra za zakup zemljišta u periodu pre privatizacije, o čemu nam Agencija za privatizaciju nije dala nikakvu informaciju, jer pretpostavljam da ni njoj nije predočena. Kada smo odbili da platimo sporni dug, Ministarstvo poljoprivrede nas je, najblaže rečeno, ucenilo i postavilo pred nas uslov: ili potpišite vansudsko poravnanje i platite dug, ili nemate pristup licitaciji za naredni trogodišnji period.
Radulović kaže da su podlegli uceni, smatrajući da je to manja šteta, jer bez zemlje oni ne mogu da nastave osnovnu delatnost i Agencija bi raskinula kupoprodajni ugovor čime bi izgubili sva uložena sredstva. Apsurdnost stava Ministarstva Radulović ilustruje i činjenicom da imaju pismenu saglasnost da uprkos „dugu“ mogu da licitiraju za jednu manju parcelu.
– Kada smo kupili „Zobnaticu“ zatekli smo zapušteno preduzeće, sa dugovima i nelikvidno, u blokadi zbog duga prema banci od oko 30 miliona dinara. Nakon dve godine „Zobnatica“ nema eksternih dugova, osim prema vlasniku, zarade i doprinosi redovno se isplaćuju, i Agencija i revizor potvrdili su da smo isplatili punu cenu njene kupovine i do sada ispunili sve obaveze ulaganja od po 600.000 evra godišnje, pri tome morali smo da uložimo i preko 400.000 evra u obrtna sredstva. Još pre našeg dolaska ukinute su Zobnatičke konjičke igre, hotel „Jadran“, izgrađen 1952. godine, u dosta lošem je stanju, hteli smo da ga renoviramo, ali su nam statičari rekli da stari temelji to ne bi izdržali. Dakle, očekuju nas nova ulaganja. Mi smo uvereni da radimo društveno koristan posao i da zaslužujemo razumevanje i drugih institucija, bilo republičkih, bilo lokalnih – naglašava Radulović.
Aleksandra Isakov
----------------------------------------------
Mešovita svojina
Da bi zadržali goste na „Zobnatici“ jer hotel „Jadran“ je preko zime zatvoren zbog velikih troškova grejanja, Rajko Radulović kaže da su hteli da izgrade bungalove na delu svoje zemlje. Ispostavilo se da je ta parcela u „mešovitoj svojini“ što je kategorija koju ustav ne poznaje. Pitali su i u opštini Bačka Topola i u Pokrajini kako da urade konverziju zemljišta. Niko nije znao da im objasni „jer država za to nije dala uputstvo“.
objavljeno: 08.02.2011.
