Izvor: Politika, 27.Maj.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nemoćna da odbrani seljake
Problem protivgradne odbrane je u nedostatku para, ali i podeli nadležnosti po kojoj protivgradne rakete obezbeđuje Ministarstvo unutrašnjih poslova, a strelce angažuje Republički hidrometeorološki zavod
Da sistem protivgradne zaštite u Srbiji ne funkcioniše mogli smo se ponovo uveriti prilikom grada i obilnih padavina koji su poslednjih dana zahvatili našu zemlju i naneli ogromne štete uništavajući useve, malinjake, voćnjake… U nekim od ukupno oko 1.600 protivgradnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stanica gađani su gradonosni oblaci, ali efekta nije bilo, u pojedinim stanicama nije bilo dovoljno raketa, a u drugima strelaca koji bi ispaljivali municiju.
– Sa protivgradnom zaštitom kasni se više od mesec dana, a razlog je neažurnost države u potpisivanju ugovora sa strelcima. Čekali smo da 30 odsto teritorije Srbije pogodi grad i napravi milionske štete da bi se neko setio da potpiše ugovor sa strelcima. Konkretno, u našoj opštini u 15 protivgradnih stanica potpisani su ugovori sa strelcima pre nedelju dana, iako sezona odbrane od grada treba da počne 15. aprila, dok su u tri stanice ljudi odbili da potpišu ugovore po ceni koju im nadležni daju za ovaj posao – kaže za „Politiku” Miroslav Aleksić, predsednik opštine Trstenik.
Opština Trstenik sama je kupila 58 raketa, iako po zakonu nema pravo na to, što je činila i poslednje tri godine, i dotirala razliku u primanjima strelaca. Ova lokalna samouprava je davala strelcima istu sumu novca koju su dobijali od države kako bi posao bio obavljen.
– Zaštita od grada je zaista posao države, a ne naš, ali ne možemo ništa da ne radimo, kao država, dok stradaju usevi naših građana. Zato smo ponovo kupili rakete i sada sa zalihama od prethodne godine imamo ukupno stotinak projektila – objašnjava Aleksić.
Da li je to dovoljno, zavisiće od vremenskih prilika, jer nekada se ne ispali ni jedna, a ponekad se desi da se u dva dana potroši tolika količina raketa, ističe prvi čovek trsteničke opštine.
– Država mora da odvoji pare za protivgradnu zaštitu, budući da od toga što smo uštedeli na raketama i novcu za strelce imamo daleko veću štetu u bruto društvenom proizvodu, jer država neće imati šta da proda i izveze pošto je grad uništio malinjake i voćnjake – ističe Aleksić.
Zbog čega nemamo strelce i rakete koji bi branili ljude i poljoprivredna dobra od grada i zašto se kasni sa protivgradnom zaštitom? Glavni razlog za to je novac, kažu u Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije. Ali, problem je i u podeli nadležnosti po kojoj oblast protivgradne zaštite od 2011. godine pokriva ovaj sektor, ali ne i strelce jer njih angažuje – Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ). To praktično znači da je MUP zadužen za obezbeđivanje raketa i isplatu plata 211 zaposlenih koji su iz RHMZ-a prešli u MUP, ali ne i za obezbeđivanje ljudi koji će ispaljivati rakete.
– Još u februaru smo upozorili na problem sa angažovanjem strelaca, jer je državni revizor pri kontroli RHMZ-a zaključio da ova institucija ne može da isplaćuje strelce, pošto ne postoji zakon o protivgradnoj zaštiti. Takođe, ni lokalne samouprave iz istog razloga više ne mogu da finansijski pomažu kupovinu raketa i angažovanje strelaca. Na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije sredinom februara tražili smo da se nađe rešenje kako bi se ovaj problem premostio. Takođe, tada smo tražili od Ministarstva finansija da se obezbedi novac za protivgradne rakete – objašnjava za „Politiku” Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije.
Zbog svega toga kasnilo se i sa početkom protivgradne sezone, ali je u međuvremenu MUP uspeo da nabavi 3.000 raketa, pa sada sa zalihama od prethodne godine ima ukupno 7.000 projektila.
– Počeli smo njihovu distribuciju, ali i tu je bilo problema, jer RHMZ nije dobio novac za angažovanje strelaca, a rakete mogu da se isporuče tek kada strelci prođu lekarski pregled. U međuvremenu je i novac za strelce delimično obezbeđen – objašnjava Marić.
Niko ne može da proceni koliko će trajati 7.000 raketa, jer to zavisi od gradonosnih dana, a prošle godine, na primer, takvih dana bilo je 60.
Koliko se plaćaju strelci i da li je RHMZ dobio dovoljno para za njihovo privremeno zapošljavanje, potražili smo odgovor od nadležnih u ovoj instituciji. Njihov odgovor bio je da se za sva pitanja u vezi s proitvgradnom zaštitom obratimo MUP-u, jer je ona u njihovoj nadležnosti.
U narednih desetak dana u skupštinskoj proceduri trebalo bi da se nađu predlozi zakona o odbrani od grada i zakona o ministarstvima, a kada budu usvojeni konačno će se uvesti red u oblast protivgradne odbrane, koja treba da bude vraćena pod nadležnost RHMZ-a, kaže Predrag Marić.
– Zakonom o odbrani od grada biće definisan način prikupljanja sredstava za nabavku raketa – navodi Marić.
--------------------------------------------------
Ko nadoknađuje štetu
Štetu koja nastaje od elementarnih nepogoda, u koje je uključen i grad, trebalo bi da nadoknadi država. Po rečima Predraga Marića, komisije zadužene za procenu štete već su na terenu, a zatim se zahtevi upućuju vladinoj Komisiji za naknadu štete od elementarnih nepogoda. Da li se šteta nadoknađuje u punom iznosu i koliko je zahteva do sada stiglo i koliko je isplaćeno, pokušali smo da saznamo u pomenutoj komisiji, ali odgovore do zaključenja ovog broja našeg lista nismo dobili.
Alarmantno je i to što malo ko osigurava svoju imovinu od elementarnih nepogoda, pogotovo od grada. Prilikom majskih poplava prošle godine, prema podacima vladine Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenima, utvrđeno je da je svega 16 odsto preduzeća bilo osigurano od ove vrste oštećenja, a samo dva odsto stanovnika.
--------------------------------------------------
Iznad Golupca ispaljeno 160 raketa
– Na gradonosni oblak iznad Golupca u nedelju ispaljeno je više od 160 raketa, ali on je bio toliki da nisu mogle ništa da učine – objašnjava Predrag Marić, dodajući da su protivgradne rakete delotvorne u 70 odsto slučajeva.
