Izvor: Blic, 25.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ne da imovinu Univerzitetu
Država ne da imovinu Univerzitetu
BEOGRAD - Posle Drugog svetskog rata Univerzitetu u Beogradu oduzeta je većina imovine pa je ova visokoškolska ustanova postala siroče iako je u to doba bila među najbogatijim u svetu. Opštine Stari grad i Vračar su 1997. godine odlučile, uz dozvolu 'Poslovnog prostora' grada, da 'ustupe' na korišćenje 11 zadužbina, stanova i lokala, koji su BU oduzeti posle rata. Međutim, Univerzitet još uvek ne može da koristi svoje zadužbine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jer do danas nije dobio saglasnost Republičke direkcije za imovinu - kaže za 'Blic' prorektor BU Ivan Juranić. - Većinu donacija Univerzitet je dobio pre Drugog svetskog rata i skoro sve nam je posle njega i oduzeto. Zadužbinski fond BU počeo je da se formira još početkom 19. veka i pre rata BU je imao 75 zadužbina, 11 fondova, kao i velike količine novca, državnih hartija od vrednosti, desetinu kuća i placeva smeštenih na najatraktivnijim lokacijama u centru grada. Raspolagao je i sa hiljadama hektara šume i obradivog zemljišta, ali i sa dva rudnika zlata. Ukupna vrednost imovine BU je 31. decembra 1939. procenjena na 64 miliona ondašnjih dinara, što bi danas bilo oko milijardu dolara - kaže prorektor Juranić.
Ondašnji imućniji Srbi često bi se odlučivali da celu ili deo svoje imovine zaveštaju za dobrobit naroda, učenika, studenata u prosvetne i humanitarne svrhe. Univerzitet prihode od te imovine nikada nije mogao da koristi za šta je hteo, već je svaki legat imao svoju namenu koju mu je prilikom zaveštanja odredio darodavac, na primer: za pomaganje siromašnih studenata, ili istraživačkog rada, ili za nabavku opreme za univerzitet, pomaganje zdravstvenih univerzitetskih institucija...
- Posle Drugog svetskog rata, većina imovine BU je nacionalizovana, odnosno proglašena državnom, čime ne samo što je pogažena poslednja volja zadužbinara već je žrtvovana nauka, istraživački rad, ali i generacije budućih studenata BU. Od pedesetih godina prošlog veka, ko god je pokušao nešto da daruje Univerzitetu ne bi uspeo u tome, jer je sve to završavalo u rukama države koja je sa tim radila šta je htela. S vremenom se menjao status te imovine, menjali su se zakupodavci, pa i vlasnici iako se imovini nije znala namena ni poreklo. Uglavnom su prostorom raspolagale gradske opštine koje su napokon 1997. godine odlučile da nam 'ustupe' na korišćenje 11 zadužbina, odnosno stanova i lokala na najatraktivnijim lokacijama u gradu - ističe Juranić.
Prema njegovim rečima, gradsko preduzeće 'Poslovni prostor' prebacilo je pravo korišćenja ovih 11 zadužbina na Beogradski univerzitet, ali pošto ta imovina ima status državne, završnu reč daje Republička direkcija za imovinu, kaže on. Ugovor sa korisnicima ovih poslovnih prostora ne može da se sklopi sve dok Direkcija ne da zeleno svetlo, ali nikome iz BU nije jasno zašto se sa tim toliko odugovlači. Kako je dodao prorektor, Univerzitet je više puta urgirao, korišćene su čak i političke veze na najvišem nivou, ali Republička direkcija do danas nije dala nikakav odgovor. Ni naše nastojanje da u direkciji dobijemo odgovor na to zašto se Univerzitetu ne vraća imovina nije dao nikakve rezultate. - Za sada imamo mali prihod od jedne zadužbine koja se nalazi na Terazijama. U pitanju je lokal, preko puta bioskopa 'Zvezda', u kome se nalazi butik Modne kuće 'Nikolas'. Prihodi koje tako ostvarimo idu direktno za unapređenje zdravstvene zaštite studenata. To sve izgleda smešno kada neko spomene da je pola Dorćola izgrađeno na zemljištu BU i da, između ostalog, u njegovu imovinu spada i Botanička bašta, devet hiljada hektara šume - kaže Juranić. Jovana Subotić Revanš kraljice Natalije
Najvredniju zadužbinu Beogradskom univerzitetu ostavila je kraljica Natalija Obrenović 1923. godine. Nakon abdiciranja kralja Milana i ubistva kralja Aleksandra i Drage Mašin, Natalija je kao zakoniti naslednik svoga sina postala vlasnik imanja Majdanpečki domen, koje je obuhvatalo dva rudnika zlata i devet hiljada hektara šume na teritoriji opština Majdanpek i Kučevo. Kraljica je odlučila da to imanje pokloni BU u znak zahvalnosti studentima i profesorima koji su jednom prilikom onemogućili kralja Milana da Nataliju Obrenović protera iz Srbije. Dve hiljade hektara šume danas koristi Šumarski fakultet, dok ostalih sedam preduzeće 'Srbija šume' eksploatiše decenijama, precizira prorektor Juranić.
Rudnike 'Blagojev kamen' kod Kučeva, kako tvrdi prorektor, uzurpirao je bliski rođak nekada istaknutog političara, Nikole Šainovića. Školarine bi bile nepotrebne
Beogradski univerzitet danas raspolaže sa 11 zadužbina i dva fonda koji su 1995. godine, odlukom Republičke direkcije za imovinu i Ministarstva kulture, vraćeni Univerzitetu. Ali od onoga što je vraćeno, BU trenutno koristi samo sedam svojih zadužbina i fondova. Ostalih šest su predmet sudskih sporova koje Univerzitet vodi s licima koja su otkupila delove zadužbinskih zgrada. Univerzitetu je vraćen samo delić onoga što je imao pre 1941. godine. Svoj rad obnovile su zadužbina Milivoja Jovanovića i Luke Ćelovića, Vlajka Kalenića, Veselina Lučića, Đoke Vlajkovića, Dragoljuba Marinkovića, fond Milana Stevanovića Smederevca i druge. Kada bi Univerzitet povratio veći deo nekadašnje imovine, i kada bi ti legati bili privedeni pravoj nameni, Univerzitet bi ojačao svoju materijalnu osnovu dovoljno da više ne mora da 'prosi' od države. Bilo bi dovoljno finansijskih sredstava da Univerzitet samostalno funkcioniše za istraživački rad i unapređenje studiranja, koje onda ne bi bilo skupo kao sad, jer se fakulteti ne bi izdržavali od školarina, dodaje prorektor Juranić.
