Izvor: Blic, 05.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država koja goni
s Hagom, novom krivičnom zakonu, korupciji...
Država koja goni ratne zločince ne mora da ih isporučuje Hagu
Apelujem na sve, a posebno na državne funkcionere, da se uzdrže od lakih i preuranjenih sumnjičenja, optuživanja i presuđivana. Moramo da budemo strpljivi, da shvatimo i da se naviknemo da poštujemo javno pravilo po kojem niko nije kriv dok se to ne utvrdi pravosnažnom sudskom odlukom - kaže u razgovoru za 'Blic' savezni ministar pravde, profesor dr >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Momčilo Grubač, zamoljen da komentariše svakodnevne i često kontradiktorne najave zvaničnika o hapšenju eksponenata bivšeg režima, pri čemu se mnogi ne ustežu da odrede i dan kada će neko biti odveden u pritvor.
- Po tom pitanju u našem društvu postoji pravi nered - nastavlja ministar Grubač. - To se delom može objasniti narodnim nestrpljenjem koje zahteva da što pre dođe do promena i da se one javno manifestuju i pokažu. Zbog toga mnogi preuranjeno govore o onome što nije njihov posao, posebno kada su u pitanju budući pravosudni postupci. Smatram da time ne treba zbunjivati i uzbuđivati javnost, niti preuranjeno zauzimati stavove i donositi zaključke. Od ovoga naočito treba da se čuvaju političari i predstavnici izvršne vlasti, jer je to zadiranje u tuđu nadležnost, odnosno u posao pravosuđa. Kako se to odražava na pravosuđe i može li se dogoditi da nam sudovi ponovo rade pod pritiskom?
- Sve ovo ugrožava nezavisnost pravosuđa, jer ono mora da podlegne uticaju javnog mnjenja ukoliko krivični postupak počinje s histerijom i sa izjavama koje proces žele da usmere u određenom pravcu. Sudija je živ čovek i on u ovakvim uslovima teško može da odoli pritiscima. S druge strane, to ugrožava individualna prava građana, jer onaj za koga i postoji osnovana sumnja da je izvršio neko krivično delo ne može se smatrati krivim sve dok se to ne potvrdi prvosnažnom sudskom odlukom. Javnost je podjednako zainteresovana i da li će se i kako rešiti problem izručenja optuženih jugoslovenskih državljana Haškom tribunalu. Čuje se da po ovom ključnom pitanju nema saglasnosti u državnom vrhu i da je zbog toga jednom prekinuta sednica Savezne vlade?
- Radnu grupu za izradu zakonskog teksta o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu formirao sam kao ekspertski a ne politički tim. Eksperti će reći na koje oblike saradnje smo obavezni, a na koje nismo. Sada se pažljivo proučavaju iskustva drugih država i Statut Tribunala, kojim su te obaveze propisane. Na osnovu mišljenja ovih stručnjaka videćemo kako stoji stvar sa pojedinim oblicima saradnje, uključujući i ustupanje konkretnih predmeta sudu u Hagu. Sve dosadašnje izjave u vezi sa ovim pitanjem, uključujući i one koje su dali članovi Vlade, predstavljaju političke ocene i one nemaju osnove u ekspertskom radu. Iz sveta ponovo stižu upozorenja da ne ispunjavamo obaveze i da moramo da predamo Hagu optužene za ratne zločine?
- Prema zakonima nekih evropskih zemalja, kao i onih nastalih na teritoriji bivše SFRJ, države su dužne na sve oblike saradnje, uključujući i ustupanje predmeta Tribunalu. Međutim, ne postoji obaveza ustupanja u svakom slučaju, a ona ne proizilazi ni iz odredaba Statuta Tribunala. Država, čije pravosuđe svoj posao vrši savesno i pošteno, koja ne štiti ratne zločince, već ih goni i njihova dela ispravno kvalifikuje, ne mora da upražnjava i ovaj oblik saradnje. Takva suđenja, od početka do kraja, mogu da obave i nacionalni sudovi. Kakav je vaš stav o ovom pitanju?
- Formalno-pravno gledano, postoji obaveza države i na taj oblik saradnje. Da li će se on i realizovati, zavisi od okolnosti konkretnog slučaja: Da li funkcioniše ili ne domaće pravosuđe? Kakvi su odnosi i politički dogovori sa organima gonjenja Haškog tribunala, u prvom redu sa glavnim tužiocem? Dobar primer za to je slučaj generala Norca u Hrvatskoj. Tužilac ne traži njegovo izručenje, već dopušta da se postupak započne, a možda i okonča u hrvatskom pravosuđu. Da li tim pravcem može da krene i postupak protiv Slobodana Miloševića?
- To može da se desi i u drugim slučajevima, a ne samo kada je u pitanju bivši predsednik SRJ. Za nekoliko dana vaše ministarstvo će okončati posao na izradi novog zakona o krivičnom postupku (ZKP). Šta smatrate kapitalnim u ovom projektu?
- U novi ZKP su ugrađeni instrumenti koji će obezbediti nezavisnog sudiju i korektan sudski postupak od početka do kraja. Ideja vodilja pri izradi ovog zakonskog teksta bila je briga o pravima građana koji su uključeni u krivični postupak, posebno o pravu okrivljenog na odbranu. Naravno, nismo ispustili iz vida ni položaj i zaštitu prava oštećenog, zbog čega se i vodi postupak. Vodili smo računa i o pravima ostalih učesnika, a naročito svedoka. Čuje se da će svedoci imati drugačiji tretman nego do sada?
- Po prvi put u naše krivično zakonodavstvo ući će odredba o zaštiti svedoka. Dakle, imaćemo zaštićenog svedoka, naravno ne u onoj meri u kojoj je to ostvareno po svetskom pravu, u zapadnim zemljama. Za takvu zaštitu, kao što je, na primer, preseljenje svedoka iz jednog u drugo mesto, potrebna su materijlna sredstva kojima mi ne raspolažemo. Kakvo je mesto policije u novom ZKP-u, pošto je izbačena odredba o policijskom pritvoru?
- Policija će imati izvesna ovlašćenja i ona će prilikom informativnog razgovora moći nekog da zadrži najduže 24 sata. Ovo pravo policije odnosi se na slučajeve kada se građanin na informativni razgovor poziva u svojstvu osumnjičenog, ili kada mu se u toku tog razgovora saopšti da je osumnjičen. Tada osumnjičenom pripadaju posebna prava: može da angažuje branioca koji će prisustvovati ostatku informativnog razgovora i razgovor, odnosno zadržavanje, može biti produžen za određeno vreme. Ako se građanin ne poziva kao osumnjičeni, informativni razgovor ne može biti duži od četiri sata. Šta je uradila komisija koju ste vi formirali i koja ispituje dodele i kupovine stanova u vlasništvu federacije?
- Otkrili smo da je u toj sferi bilo ne samo korupcije, nego i organizovanog kriminala. Velika šteta je naneta imovini SRJ. Koliko ona iznosi sada ne mogu da kažem, jer smo mi obavili samo takozvanu upravnu inspekciju u delu stambenog fonda. Naređena je devizna i budžetska inspekcija i to ne samo u pogledu dodele, već i nabavke stanova. Izgleda da je težište korupcije i kriminala bilo u nabavci stanova. Pored stambenog fonda, inspekcijom će biti potpuno obuhvaćena i ostala imovina federacije, a u vezi s tim u prvom redu će se ispitati poslovanje carine, vojske, policije i DIPOS-a, koji je predstavljao državu u državi. U Palermu ste potpisali Međunarodnu konvenciju o borbi protiv organizovanog ingternacionalnog kriminala. Da li će to pomoći da se uđe u trag novcu koji je iznet iz zemlje?
- Mislim da hoće, ukoliko taj posao ne obavimo pre nego što konvencija stupi na snagu. Možda ćemo, ne čekajući da ovaj dokument stupi na snagu, dobiti pomoć inostranih vlada u pronalaženju kapitala iznetog iz zemlje. Na tome se već radi. Ima li vidljivih rezultata?
- Neki rezultati se nagoveštavaju, ali je sve još
