Izvor: Glas javnosti, 12.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država duguje BU 20 miliona evra
BEOGRAD - Dostupnost visokog obrazovanja je Ustavom garantovana svim društvenim slojevima i o tome se mora voditi računa, bez obzira na ekonomsku i političku situaciju u zemlji, podsetili su juče učesnici okruglog stola, koji je u organizovao „Centar za demokratiju“.
Prorektor za finansije Univerziteta u Beogradu Branko Medojević rekao je da bi školarina bila niža ukoliko bi država isplatila 20 miliona evra, koliko duguje Univerzitetu od 2004. godine.
- Školarinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u postojećem sistemu plaćaju studenti prve godine, jer svi koji daju uslov prelaze na budžet - rekao je Medojević na skupu. On je objasnio da će po postojećem sistemu do 2010. godine školarinu plaćati samo studenti prve godine, kao i da Srbija zasada nema mogućnost da svima obezbedi besplatno školovanje.
OBEĆANJE
Narodni poslanik Konstantin Samofalov rekao je da će obrazovanje biti prioritet novoformirana Vlada Srbije kako bi mogućnosti obrazovanja učinio dostupnim za sve, ali u skladu sa realnim okolnostima.
- U nekim visoko razvijenim zemljama za obrazovanje se iz budžeta izdvaja čak do osam odsto novca, a evropski prosek je nešto viši od pet, što treba da bude cilj ka kojem će Srbija težiti - ističe Samofalov.
Doduše, za obrazovanje je prošle godine izdvojeno svega 3,5 odsto republičkog budžeta, odnosno 1,2 milijarde dinara, a u isto vreme je za izgradnju žičara u Srbiji planirano bilo čak tri milijarde dinara.
Novi sistem finansiranja celokupnog obrazovanja je uslov da se u Srbiji poboljša trenutna situacija, a profesor Dragan Domazet sa Fakulteta informacionih tehnologija u Beogradu ističe da je potrebno sprovesti „duboku reformu“, čija kičma bi trebalo da bude dostupnost studiranja na univerzitetu.
- Student treba da bude u centru reforme, a zadatak države je da u cilju dostupnosti visokog obrazovanja posebno pomogne najtalentovanije i najsiromašnije - rekao je profesor Domazet.
Martina Vuksanović, direktorka Centra za obrazovne politike, ukazala je da se na školarinu podjednako žale studenti, koji su zbog njih često protestovali tokom proteklog letnjeg semestra, ali isto tako i profesori, koji smatraju da su budžetska izdvajanja nedovoljna i da je visina školarina takođe mala da bi se pokrili osnovni troškovi studiranja.
- Čak 26 odsto svršenih srednjoškolaca godišnje odlazi na fakultete, odnosno skoro 40 odsto ako se računaju i više škole, što Srbiju čini „zemljom masovnog studiranja“, ali čak 45 odsto brucoša koji upišu fakultet ne dođu do diplome - dodala je direktorka Centra. Ona je objasnila da je posledica „konfuzije“ u obrazovnom sistemu prouzrokovana time što je upis na fakultete uslovljen samo znanjem budućih studenta i da je država „neosetljiva“ za sve ostale karakteristike koje svršeni srednjoškolac donosi sa sobom. Ilustracije radi, ona napominje da deca siromašnih i manje obrazovanih roditelja nisu u istom položaju kao deca obrazovanih i bogatih roditelja.
- Siromašna deca nemaju mogućnost da plate sebi pripremne časove za prijemne ispite niti imaju podršku za nastavak školovanja kakvu imaju deca visokoobrazovanih roditelja, a uloga države je da stvori podjednake uslove za sve - rekla je Vuksanovićeva. Ona napominje da se nakon prijemnih ispita za fakultete često „dogodi paradoks“, pa siromašni obično plaćaju školarine, dok oni bogatiji imaju pravo na budžet.
LJubiša Rajić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, ističe da je problem školarina periferna tema i da nisu rešeni ključni sistemski projekti.
- Srbija već dvadeset godina nema nikakav razvojni plan za univerzitete, a u Ministarstvu prosvete čak nemaju podatak koliko imaju registrovanih fakulteta u našoj zemlji - ističe Rajić. On smatra da bi, poštujući osnovne standarde obrazovanja, bar polovinu fakulteta trebalo zatvoriti, kao i da država izdvaja značajan novac za razne estradne manifestacije, dok ne ulaže dovoljno u visokoškolstvo.
- Na fakultetima ne postoje planovi kako treba da se troši novac od uplaćenih školarina, a nastavni kadar odavno ne interesuje reforma univerziteta, već je glavno pitanje koje se može čuti kada se sretnu kolege: „Šta je s platom“.
