Izvor: Blic, 23.Mar.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država ćutke gleda širenje narkomanije!
Dok se broj narkomana u Srbiji stalno povećava, droga diluje po osnovnim i srednjim školama, naša zemlja je jedina u okruženju koja još nema usvojenu nacionalnu strategiju za borbu protiv narkomanije.
Članovi komisije koji su radili na izradi ovog dokumenta kažu da je strategija gotova i da se usklađuje s drugim pravnim aktima, ali da se njeno usvajanje u Skupštini može očekivati tek kada se formira nova vlada. Narkomanija jeste globalni problem, ali se u drugim zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ozbiljnije radi na prevenciji, lečenju, resocijalizaciji, odnosno uključivanju lečenih narkomana u socijalnu sredinu. Broj narkomana u Srbiji povećava se iz godine u godinu. Koliko tačno ima zavisnika u našoj zemlji, niko pouzdano ne zna. Zvanična statistika kaže da je u Beogradu registrovano 5.080 narkomana, a da u Srbiji ima između 30.000 i 100.000. Samo u Zavodu za bolesti zavisnosti godišnje se za pomoć obrati od 800 do 1.000 zavisnika. Ni zemlje u okruženju, nisu uspele da prebroje zavisnike od psihoaktivnih supstanci, ali su odlično organizovale njihovo lečenje, poput Slovenije koja ima 18 zdravstvenih centara za lečenje narkomana.
Za razliku od Slovenije, koja ima skoro četiri puta manje stanovnika od Srbije, u našoj zemlji za sada postoji samo jedna državna ustanova, i to Zavod za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, koja se bavi lečenjem bolesti zavisnosti. Tek nedavno pri kliničkim centrima u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu otvoreni su centri koji se bave ovom problematikom.
- Usvojen je Akcioni plan za ovu godinu, koji podrazumeva da se izrade vodiči dobre prakse. Tako, recimo, Beograd radi priručnik za detoksikaciju, Novi Sad za metadonsku terapiju, Niš psihosocijalne programe, a Kragujevac priručnik za sintetske droge. U cilju što boljeg lečenja narkomanije, Ministarstvo zdravlja je donelo odluku da sve psihijatrijske zdravstvene ustanove moraju da zbrinjavaju narkomane, uključujući i tretman metadonskom terapijom. Ovo je naredba koja već treba da se primenjuje. Nažalost, slika na terenu je drugačija. Na narkomane se ne gleda kao na pacijente koji su ozbiljno bolesni, već isključivo kao na prestupnike - kaže prof. dr Nikola Vučković, jedan od članova komisije koja radi na izradi strategije. On kaže da će usvajanjem ovog dokumenta akcenat biti stavljen na prevenciju, kao i resocijalizaciju bivših zavisnika. Biće promene i u načinu lečenja jer više institucija mora biti uključeno u lečenje. - Ovom strategijom biće omogućeno da se nevladine organizacije više uključe u rehabilitaciju takvih pacijenata. Ministarstvo će više novca da izdvaja za lečenje pacijenata. O sprovođenju određenih programa brinuće regionalni centri u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Beogradu - dodaje dr Vučković.
Kampovi za narkomane koji se masovno otvaraju po Evropi i okviru rimokatoličke i protestantske crkve dali su dobre rezultate. Po ugledu na njih jedan takav kamp organizovan je pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi na salašu u blizini Čeneja, ali i druge verske zajednice u Srbiji, najavljuju otvaranje više takvih kampova. - Osnovne komponente na kojima će se bazira pomenuti dokument su koordinacija i saradnja svih ustanova na nacionalnom nivou, smanjenje ponude droge na ulicama, smanjenje potražnje droge, programi smanjenja štete i rad na jedinstvenoj bazi podataka - kaže za „Blic nedelje" dr Mira Kovačević iz Zavoda za bolesti zavisnosti. Ona dodaje da se starosna granica narkomana koji se njima obraćaju za pomoć stalno smanjuje. Ranije je starosni prosek onih koji dolaze na lečenje bio 30, danas je 25, pa i manje. Droga, nažalost, sve više ulazi u osnovne i srednje škole. Testiranjem koje je ove godine sprovedeno u 40 osnovnih i srednjih škola u okviru projekta „Beograd- škola bez droge" otkriveno je da su u svakoj drugoj školi tragovi narkotika, dok su u pet škola u centru grada pronađeni tragovi svih psihoaktivnih supstanci. Stručnjaci Zavoda za bolesti zavisnosti, koji su uzimali briseve, kažu da bi rezultati bili mnogo gori da u pojedinim školama pre njihovog dolaska nisu detaljno čišćene učionice. Klasična slika u Srbiji - svaki problem gurnuti pod tepih dok ne naraste da više ne možemo vrata da zatvorimo. Tako i direktori škola znaju da droge ima (naravno, nisu oni krivi za to), ali će sve uraditi da se ime škole koju oni vode ne obruka. Tako se ćuti u porodici, školi... Javna je tajna da skoro svaka škola u većem gradu ima svog narko-dilera. To su obično bivši učenici koji dobro poznaju teren. Dileri maloletnike vrbuju da prodaju narkotike svojim vršnjacima, a za uzvrat dozu za sebe dobijaju besplatno.
Upozorio, pa dobio otkaz
Da nismo kao pojedinci, ali ni kao društvo spremni da pogledamo u oči ovom problemu i da se suočimo s njim, najbolje govori primer profesora biologije u Četvrtoj beogradskoj gimnaziji Veljka Čobanskog. On je dobio otkaz početkom februara, pošto je roditeljima naveo imena nekoliko učenika iz njegovog odeljenja koji koriste drogu.
Jeftino do droge
Posebno je opasno to što su droge u Srbiji, osim velike dostupnosti, i veoma jeftine. Tako se marihuana može kupiti za 400 dinara, heroin za 900 dinara, trodon za 70 dinara, spid za 1.200 dinara. Kokain je nešto skuplji, pa za „polutku" treba izdvojiti pedesetak evra.
