Izvor: Press, 03.Dec.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država „brine" o invalidima, a Dragan puzi po čašu vode
U Srbiji živi između 600.000 i 800.000 osoba sa invaliditetom! Više od 70 odsto njih živi na granici siromaštva, oko 50 odsto je isključeno iz društvenih aktivnosti, a 87 odsto je nezaposleno.
Na jučerašnji Međunarodni dan invalida mnogi zvaničnici su ukazivali na probleme sa kojima se susreću ovi ljudi u Srbiji, isticali da im država pomaže i obećavali da će im pomoći još više. Međutim, slučaj Dragana Bondžića (42) iz Čortanovaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << primer je kako se ta briga u stvarnosti „realizuje".Pomera samo ruke
Dragan je stopostotni invalid. Nikada nije išao u školu, jer je nepokretan. Delimično može da pomera samo desnu ruku, ali ne i šaku, dok su mu na levoj ruci pokretni samo prsti. Od pre nedelju dana živi sam u sirotinjskoj kućici na seoskom imanju u Čortanovcima. Majka sa kojom je živeo umrla je posle teške bolesti pre desetak dana.
- Dragan i njegova majka Milika našli su se u velikoj nevolji kada je ona pre godinu dana počela da se žali na išijas i bolove u kuku. Ispostavilo se da ima kancer koji je metastazirao. S obzirom na to da je bila vezana za krevet, Dragan, iako nepokretan, morao je da brine o njoj. On je, nećete verovati, puzio po kući da bi njoj dodao lek, vodu... Toliko niko nije imao razumevanja, da su je vratili da umre kod kuće iako su znali da on ne može na pravi način da se brine o njoj - kaže za Press predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom „Feniks" prof. Branko Jokić.
Usled svih nesrećnih okolnosti, Dragan je ipak imao malo sreće. Bog mu je podario neobičnu pamet, pa danas pomoću asistenata popravlja televizore, belu tehniku, kompjutere, a u stanju je i da kodira i dekodira telefone...
- Jedan komšija, radiomehaničar, poklonio je mojoj pokojnoj majci i meni jedan stari televizor. On se stalno kvario i komšija ga je popravljao, a ja sam to posmatrao i stalno nešto pitao. Majstor mi je objašnjavao. Vremenom sam sve više učio - ispričao je Dragan za Press.
Uče zanat od njega
S obzirom na to da mu je pokretljivost ruku svedena na minimum, u radu mu pomažu drugari sa sela koji uče od njega.
- Jedan od njih je čak dobio posao glavnog elektroničara u jednoj firmi u susednom selu Beška - kaže Dragan.
Bondžić je rano ostao bez oca. Dok mu je majka bila živa, preživljavali su od njene male penzije i dnevnica koje je dobijala za rad u voćnjacima vikendom. Sada je prepušten sam sebi.
- A takav, on ne može da se brine ni o sebi, a kamoli o svom seoskom imanju - navodi Branko Jokić.
