Izvor: Blic, 18.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država blaga prema zagađivačima
Pravilo je da su najzagađenija područja ona u kojima postoji teška industrija, pa je tako poznato da su u Srbiji najzagađeniji Bor i Pančevo, ali pored njih i Smederevo, Prahovo, Veliki bački kanal, a doskora i jug Srbije, usled radioaktivnih projektila iz NATO bombardovanja.
Osim zastarele mehanizacije i nedostatka potrebnih filtera, najčešći uzrok zagađenja je ljudski nemar i neodgovoran odnos zaposlenih, kaže za „Blic" Saša Dragin, ministar za zaštitu životne sredine.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Najveći problem je ljudski nemar jer ljudi koji rade tamo vrlo često izazivaju incidente zbog neodgovornosti. Tako smo u Rafineriji Pančevo imali situaciju da se umesto u prečistač đubre iz Rafinerije pusti direktno u hipov kanal - kaže Dragin i dodaje da se onda zaposlenom odbije, na primer, 10 odsto od plate, a firma plati kaznu koja ni izbliza ne može da nadoknadi štetu.
Međutim, kao i mnoge stvari u državi, tako su se i obaveze prema ekologiji u Srbiji rešavale po burazerskom principu. Dragin kaže da se dešavalo da se vlasnici nekih firmi žale zato što moraju da ugrade filtere, koji su često koštali manje nego njihovi automobili. Takođe, postojala je i praksa da su vlasti i velike državne firme, kao što su Azotara ili Rafinerija u Pančevu, bile u „partnerskom" odnosu, uglavnom po partijskoj ili nekoj drugoj liniji, pa nije ni bilo adekvatnog kažnjavanja. Dragin tvrdi da je ta praksa prekinuta.
- Ne postoji nijedan veliki zaštićeni sistem i ukoliko opet bude bilo problema, bićete svedoci zatvaranja. Obećavam - kaže ministar.
Međutim, često se dešava da ekološki problemi ne mogu da budu rešeni jer ne postoje dobri odnosi na različitim nivoima vlasti. Tako se zagađenje na Velikom bačkom kanalu već godinama ne rešava zbog toga što ne postoji dobra saradnja između tri ugrožene opštine sa pokrajinskim i republičkim vlastima.
Najviše se uradilo na rešavanju ekoloških problema u Boru, koji je zbog zagađenja vazduha polako postajao nepodnošljiv za život, što se odrazilo i na ekonomiju tog grada. Iz nacionalnog investicionog plana za sanaciju brane na jalovištu, koja je mogla da ugrozi Borsku reku, predviđeno je oko 170 miliona evra, a dobijena su značajna sredstva i od Svetske banke.
Međutim, još jedna crna tačka doskora je bio i jug Srbije, naročito opštine Preševo, Bujanovac i okolina Vranja, gde je postojala zaostala radioaktivna municija iz NATO bombardovanja.
- Tu su ljudi iz Vojske i Instituta u Vinči uradili mnogo i sve je očišćeno, a izvršena je i dekontaminacija zemljišta. Međutim, problem je na Kosovu gde Unmik nije ništa uradio po tom pitanju - kaže Dragin.
