Izvor: Danas, 18.Feb.2015, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Držanje glava u pesku
Ne prođe mnogo vremena a neki lekar u zemlji Srbiji biva fizički napadnut, pretučen ili čak i ubijen. Promene se imena, mesta, datumi, zahtevi za istragom i onda se sve opet zaboravi! U četvrtak, 12. februara, na svom radnom mestu u DZ Novi Beograd grubo je pretučen naš kolega dr Miodrag Šulović od strane pacijenta. Pacijenta koji je zaštićen Zakonom o pravima pacijenata, koji ima zaštitnike svojih prava u svakoj ustanovi i u svakoj jedinici lokalne samouprave, kome se sugeriše da >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ima pravo na sve i to sve treba da zahteva i ostvari upravo kod svog lekara.
Pa ako smatra da treba da bije, onda on i bije! Jer to jednostavno skoro ništa i ne košta, a sudeći po komentarima u medijima nailazi na veliku podršku.
Da ima prava na sve, sugerišu mu isti oni koji prave zdravstveni sistem onakvim kakav jeste. A vidimo svi kakav je. Oni koji ograničavaju potrošnju lekova i kažnjavaju lekare ako prepišu lek mimo pravilnika za koje oni smatraju da leče sve. Oni koji nam omogućavaju da se lečimo u (ne)uslovima u kojima se lečimo. Koji lekarima smanjuju plate i pogoršavaju uslove rada, koji su odgovorni što lekari odoše iz ove zemlje. Koji spremaju dalje pogoršanje uslova lečenja, dalje smanjivanje plata i broja zaposlenih u zdravstvu. Oni koji godinama, ne slučajno, srozavaju ugled lekara i potpiruju medijsku hajku na lekare. I sada upravo gledamo rezultate.
Ne znam šta još treba da se desi da bi se lekari osvestili? Koliko treba još da nas nipodaštavaju, gaze, pogoršavaju uslove rada, smanjuju plate, povlače po blatu, tuku i ubijaju? Koji je to prag nadražaja koji treba dostići da bi se probudilo naše elementarno dostojanstvo, ponos, solidarnost i osećaj pripadnosti profesiji? Dokle ćemo čekati da neko drugi rešava naše probleme? Postoji li tačka u kojoj možemo reći - dosta! Postoji li način da uradimo ono što čovek koji drži do sebe u određenim situacijama mora da uradi? Da uradi zbog svog dostojanstva i dostojanstva posla kojim se bavi. Da uradi da bi sutra mogao da se pogleda u ogledalu a da ga nije sramota. Šta treba da nam se desi da bismo jednostavno stali? Ne zbog stajanja, već da bismo mogli da krenemo ispočetka. Da bismo stvari postavili na pravo mesto. Hoće li nas išta osvestiti ili ćemo poput noja i dalje držati glavu u pesku?
Neka i ovaj slučaj pored opštih osuda i zahteva bude razlog za razmišljanje. Jer boreći se za svoju profesiju, lekari štite i svoje pacijente. Mi nismo dve suprotstavljene strane! A to moraju i mediji da shvate. U suprotnom sečemo granu na kojoj svi sedimo.
Autor je predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije
.jpg)
