Izvor: Blic, 31.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Društvo spektakla
Društvo spektakla
Naslovna sintagma, (pre)često korištena i pomalo izraubovana od silne upotrebe, ne odnosi se na naše društvo. Ono je, uostalom, lišeno spektakularnosti i svedeno na skandal. U doba kada je nastala, sintagma 'društvo spektakla', označavala je jedan skup postupaka proizašlih iz načina mišljenja pre svega zapadnog društva i njegove potrebe za profanim atrakcijama. Bilo je to u ono vreme kada smo mi o našem društvu mislili kao o nečemu jako 'duhovnom'.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ja sam, međutim, u zemlji kafe, smaragda i kokaina, na kontinentu koji uticaj imperijalnog susedstva oseća na drugačiji, često i krvaviji način. U Bogoti sam; ovde je kafa najbolja na svetu, a ulično nasillje sveprisutno.
Pa, ipak, po treći put u poslednjih šest godina, uveravam se kako ovdašnje 'društvo spektakla' znači nešto sasvim drugo. Najveći južnoamerički pozorišni festival počeće za dva dana velikom uličnom procesijom, a onda će se u dve nedelje odigrati blizu dve stotine predstava iz četrdesetak zemalja sveta, sa pet kontinenata. Kao i ranijih godina, osammilionska Bogota živi za svoj festival, o njemu ponešto znaju svi njegovi stanovnici, u dvadeset godina on je postao jedna od prepoznatljivih tačaka u zemlji poznatoj po neprestanom ratu za milijarde kokainskih dolara.
Objavljujući se urbi et orbi, spektakularno i karnevalski, ovaj festival predstavlja jedno duboko problematično društvo kao zajednicu srećnih ljudi. Latinoamerička beda čini se manje strašnom od naše, balkanske. Možda i stoga što ovdašnji svet, zasićen istim onim medijskim i političkim đubretom kao i naš, ipak ima instinktivni odgovor na mizeriju.
Ovde, naime, spektakl nije zamena za življenje nego – život sam.
Bitka za naftu
'Siriana' reditelja i pisca scenarija Stivena Gegena
Vašington, Teksas, Marbelja, Emirati, Bejrut, Kazahstan, Kina – samo su neka od mesta na kojima se odvija složena igra političkog trilera 'Siriana' (godina proizvodnje 2005, trajanje 126 min.). Reditelj i pisac scenarija Stiven Gegen proslavio se scenarijem za 'Trgovinu drogom' Stivena Soderberga, koji je sada njegov producent.
Odmah da kažem, reč je o jednom od najboljih i najizazovnijih dela američke proizvodnje, koje je stidljivo nagrađeno samo sa dve oskarovske nominacije (Oskar za najbolju epizodnu mušku ulogu Džordža Klunija). U razgranatom, mozaičkom modelu naracije kakav je Robert Altman primenio u 'Nešvilu' i 'Kratkim rezovima', Gegen prati petnaestak junaka, od kojih su neki vladari, vlasnici velikih mutinacionalnih kompanija, agenti CIA-e, međunarodni mućkaroši, biznismeni i vođe nacionalnih pokreta (poput Hezbolaha).
Čuvajući se od opredeljivanja po nacionalnim i rasnim osnovama, Gegen opisuje bespoštednu borbu za naftu sa Bliskog istoka i iz Kazahstana, preko kojeg jedan deo crnog zlata, izgleda, odlazi za Kinu. Teksaška naftna kompanija spaja se s opskurnom kompanijom iz Ženeve, korupcija i tajni poslovi idu ruku pod ruku. U jednom trenu se cinično imenuje Nobelovac za ekonomiju Milton Fridmen kao zagovornik korupcije. Džordž Kluni igra tajnog američkog agenta koji elegantno obavlja najprljavije poslove (uključujući i ubilačke), dok Mat Dejmon, kao slobodni trgovac iz Ženeve, ulazi u opasnu igru pri kojoj će izgubiti malog sina (hoćete da mi date drugo dete za sto miliona dolara, pita ga poslovni partner u beduinskom burnusu).
Negde oko polovine filma vam se učini da zaplet ide predaleko i da teško pratite šta se zbiva, ali pri kraju kockice se dobro slože (ne baš sve, ali to nije presudno). Gegen u 'Siriani' otkriva panoramu okrutnog modernog sveta u kojem veliki biznis nema nikakve dodirne tačke s ljudskim dostojanstvom i tradicionalnim poimanjem morala. Izvrstan film koji ćete gledati bez daha.
Druga strana dna
Nenad Romčević, 'Brod ljubavi', režija Darko Bajić,
produkcija 'Zvezdara teatar'
Novi komad Nebojše Romčevića ekspresivna je sliku iz života pretočena u dramsku formu. Konkretno, reč je o zapisu sa putovanja jednog broda za zabavu i uživanje, koji kreće u noćnu plovidbu neizvesnu za sve junake. Bilo prvu grupu 'svinja sa istoka', kako Romčević definiše skupinu građana iz istočnoevropskih zemalja, ili 'govana sa zapada', kako je odredio posetioce broda koji mahom potiču iz zapadne Evrope. Svi oni na tom ukletom brodu koji plovi, ako uopšte plovi, nekim vodama bez geografije, tragaju za nekim delićem svoje sreće koja se mahom sastoji u zaboravu i bekstvu od sebe u svim oblicima. Jedino nesumnjivo na tom brodu ljubavi, zapravo je porok koji je paradoksalno put do isceljenja. Romčevićevo veruju, naime, jeste da je svet propao, da niže ne može pasti i da spas dolazi upravo sa te strane.
Putnike broda ljubavi poput biznismena bez uspeha, udovicu koja je sahranivši muža shvatila da joj je život s njim prošao uzalud, pisca bez talenta, muškaraca koji mrzi žene, bogatih žena bez ljubavi, sve njih može isceliti samo totalni pad u ništavilo. U tom smislu pomoći će im druga strana dna, siromašni, nesrećni odbegli i upropašteni ljudi sa istoka Evrope, ti koji se na tom brodu osećaju kao kod kuće, tužni i zauvek nesrećni, koji uvek pristaju na sve.
Što se tiče reditelja Darka Bajića, reč je o onoj vrsti intervencije koja nastoji da verno prenese narativni tok i osnovno osećanje komada, u čemu je Bajić uspeo u dobroj meri. Međutim, kako su junaci ovog komada više tipovi i modeli, i s obzirom na to da je dijalog pre razmena, na primer, predrasuda o pojedinim narodima nego sukob njegovih predstavnika, osnovni je utisak da je plovidba ovog broda bila sporija.
Bez obzira na činjenicu da većina glumaca dobro rešava problem igranja junaka modela, svojom nadahnutom igrom na ovako suženom prostoru izdvajaju se Branislav Lečić i Anđelika Simić.
