Izvor: Politika, 21.Nov.2014, 09:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Društvo nemoćno pred malim siledžijama

Trebalo je reagovati kada su izvršili prve napade, a ne kada su nakupili 300 krivičnih dela. – Profesor Milan Škulić protiv spuštanja starosne granice krivične odgovornosti ispod 14 godina

Nemoćni smo protiv maloletnih razbojnika, govore uglas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i predstavnici Gradskog centra za socijalni rad, komentarišući najnoviji napad dvojice dečaka na književnika Rašu Popova.

„Mora da se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << promeni odgovarajući zakon. Ja kao ministar ne mogu ništa da uradim, a ne mogu ni centri za socijalni rad. Decu u takvom uzrastu ne možete da zadržite na bilo kakav način, jer su mlađi od 14 godina. Mora da se promeni odgovarajući zakon i da postoji mogućnost da se ona u posebnim slučajevima zatvore u instituciju strožijeg tipa gde bi mogli da se sačuvaju”, kaže ministar Vulin.

Kako je moguće da ceo sistem socijalne zaštite kapitulira pred dečacima od deset i jedanaest godina, koji su u svom kratkom životu napravili više od 300 krivičnih dela, uključujući i brutalno prebijanje jednog starca koji je nekoliko nedelja nakon ovog bestijalnog čina preminuo?

Moguće je, jer po zakonu deca mlađa od 14. godina ne mogu biti stavljena pod ključ, već samo u ustanovu socijalne zaštite ili u hraniteljsku porodicu, odakle mogu da odu i počine novo krivično delo. Kada su u pitanju ovi dečaci, čini se da je sistem socijalne zaštite uradio sve što je u njihovoj nadležnosti – smestio ih je u Zavod za vaspitanje dece i omladine u Knjaževcu, a potom i u Dom za decu i omladinu u Užicu, odakle su oni pobegli već prilikom smeštaja, a ovaj scenario se ponovio i kada su pokušali da ih smeste u Prihvatilište pri Zavodu za decu i omladinu u Beogradu. Da li je još nešto moglo da se uradi?

– Ova deca su lakmus papir nefunkcionalnog sistema. Da je sistem reagovao kada su ova deca napravila prvo ili drugo krivično delo i smestio ih u hraniteljske porodice specijalizovane za odgajanje dece sa poremećajima u ponašanju, sada ne bi predstavljali strah i trepet na ulicama Beograda. Sada se bavimo gašenjem požara. Ne smemo dozvoliti da deca počine 200 do 300 krivičnih dela, pa da se onda hvatamo za glavu. Da smo reagovali na vreme, verovatno ne bismo tekst o Raši Popovu čitali u crnoj hronici. Ako se nešto ne preduzme, ova deca će vrlo brzo završiti u nekom kazneno-popravnom domu ili zatvoru za maloletnike – kaže Ivana Stevanović, direktorka Centra za prava deteta.

Tražeći izlaz iz začaranog kruga nemoći ustanova socijalne zaštite, stručnjaci Gradskog centra za socijalni rad smatraju da je potrebno u sklopu već pokrenutih izmena i dopuna zakona o krivično-pravnoj zaštiti maloletnih počinilaca krivičnih dela kod Ministarstva pravde inicirati i promene koje bi se odnosile na krivično-pravnu zaštitu maloletnih počinilaca teških krivičnih dela koji su mlađi od 14 godina. Međutim, predsednik Udruženja pravnika Srbije i predsednik radne grupe za izradu novog zakona o maloletnicima Milan Škulić kaže da starosnu granicu krivične odgovornosti od 14 godina, koja trenutno postoji u većini evropskih zemalja, ne treba spuštati.

– Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ima svoj domen posla i bilo bi dobro da se bavi zaštitom dece, omladine i porodice, a da pitanje starosne granice krivične odgovornosti prepuste Ministarstvu pravde kada je reč o zakonskim prelozima. Analiza evropskog pravosuđa pokazuje da je granica krivične odgovornosti maloletnika u većini evropskih zemalja 14 godina. I tamo deca čine krivična dela, pa zakonodavci ne spuštaju granicu krivične odgovornosti. Čak i u onim državama, kao što je Velika Britanija, kod kojih je ta starosna granica 12 godina, prema toj deci se ne vodi klasičan krivičan postupak već se izriču mere slične merama socijalne zaštite koje se primenjuju i kod nas – izričit je dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu. 

Katarina Đorđević

objavljeno: 21.11.2011.

Nastavak na Politika...