Izvor: Blic, 06.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi gradili - CIP profitirao
Drugi gradili - CIP profitirao
Obnova i izgradnja zemlje, što je bio glavni predizborni adut SPS-JUL koalicije, za beogradski CIP bio je prilika za izuzetan biznis, zahvaljujući činjenici da je direktor Direkcije za obnovu zemlje Milutin Mrkonjić istovremeno i predsednik Upravnog odbora i dugogodišnji direktor ovog kolektiva. Dok se ovih dana oglašavaju brojne građevinske firme koje su učestvovale u obnovi, a novac za izvedene radove dobijale na kašičicu ili ga uopšte >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nisu dobile, CIP je zahvaljujući svom moćnom šefu bez problema naplaćivao svoja potraživanja, a projektovao je skoro sve što je bilo u programu Direkcije.
Zahvaljujući tome CIP je bio u prilici da ostvaruje izuzetno lepe prihode i, što je još važnije, da ih uredno i u potpunosti naplati, za razliku od ostalih izvođača koji su za svoje pare morali da moljakaju Milutina Mrkonjića. Kako je ko prolazio u toj podeli kolača zvanog 'obnova i izgradnja' jasno je iz materijala koji je Direkcija (čitaj CIP) uradila u julu ove godine, a koji nosi naslov 'Pregledi plaćanja i obaveza po obejktima I i II faze'. Ono što odmah pada u oči pri čitanju ovog obimnog dokumenta, u kojem su sistematizovana sva plaćanja i obaveze prema preduzećima koja su učestvovala u poslovima obnove i izgradnje jeste da je CIP učestvovao u svakom poslu: od obnove i izgradnje železničke i putne infrastrukture, što mu je uža delatnost, do izgradnje i rekonstrukcije škola, zgrada, pa i famoznog Plamena slobode. Zahvaljujući tome, CIP je prema gruboj računici, za dosadašnje poslove na obnovi i izgradnji inkasirao blizu pet miliona maraka, u potpunosti naplativši svoja potraživanja za skoro sve poslove.
Za most na putnoj obilaznici oko Beograda kod Ostružnice, CIP je naplatio 84 odsto svog potraživanja (5,3 miliona dinara), dok glavni izvođač beogradska 'Mostogradnja' nije naplatila nijedan dinar. Još je drastičniji primer izgradnje autoputa Beograd-Pančevo, gde je od šest učesnika u poslu, jedino CIP naplatio svoj rad 100 odsto, dok je 'Trudbenik' naplatio svega 10 odsto, 'Partizanski put' ništa, IMS 70 odsto, 'Kosovoprojekt' 50 odsto.
Nije bilo drugačije ni pri izgradnji porušenih stambenih zgrada, bolnica, škola... Svuda je CIP bio taj koji je dobijao poslove projektovanja i uredno ih naplaćivao. Za izgradnju porušene Osnovne škole 'Đura Jakšić' u Ćupriji, Mrkonjić je 'svom' CIP-u ugovorio posao projektovanja vredan 7.249.950 dinara (skoro 350.000 DM) i kompletno potraživanje naplatio u potpunosti, dok je glavni izvođač radova HK 'Rad' naplatio tek polovinu vrednosti izvedenih radova. Ali, ni to nije bilo dovoljno: CIP je na poslovima visokogradnje, osim projektovanja, vršio i tzv. stručni i tehnički nadzor i to uredno fakturisao Direkciji, odnosno svom šefu, i u potpunosti naplaćivao. Ovo je utoliko čudnije što su glavni izvođači radova na poslovima visokogradnje bile naše velike građevinske firme koje su i u zemlji i u inostranstvu iznele kompletnu realizaciju, uključujući i projektovanje i stručni i tehnički nadzor mnogo vrednijih i složenijih objekata.
Drugi veliki posao koji je išao preko Direkcije za obnovu i Milutina Mrkonjića bio je programa izgradnje 10.000 stanova za 'mlade bračne parove', a prve ugovore potpisao je CIP. 'Težina' ugovora bila je 27,3 miliona dinara, i njima je predviđeno da CIP radi na 'pripremi realizacije projekta' (11 miliona dinara), izradi 'geodetske i geotehničke podloge na 15 lokacija' (sedam miliona dinara) i 'izradi tehničke dokumentacije' (9,2 miliona). Sve u svemu, više od milion nemačkih maraka. Rade Grujić
(Sutra: Ko je i kako dobijao poslove na obnovi i izgradnji. Inženjerima mrvice, Mrki 'mercedesi' )
Gratis radovi - izuzetak
Pri prelistavanuju izveštaja Direkcije može se uočiti da je postojala mogućnost da se poslovi obavljaju i gratis, odnosno da ih firma koja ih je preuzela finansira ili sufinansira. Ali, ta mogućnost očigledno nije nikoga interesovala, posebno ne CIP. Izuzeci koji potvrđuju pravilo su 'Nišprojekt' koji je poslove na obnovi porušenih objekata u Kuršumliji uradio gratis i Kompanija BK koja je sufinansirala radove na Institutu 'Laza Lazarević'. Za Plamen slobode - koliko za šest škola
Spomen obeležje nazvano Plamen slobode, na beogradskom Ušću, čija je izgradnja i otvaranje bilo u direktnoj funkciji promocije JUL-a, odnosno njenog šefa Mire Marković, koštalo je prema potpisanim ugovorima 19,1 milion dinara. Za približnu sumu, primera radi, u potpunosti je izgrađena Osnovna škola u Trešnjevici i obnovljeno pet drugih škola širom Srbije.
U izgradnji Plamena slobode, koji posle 5. oktobra 'ne radi', učetvovalo je osam firmi, a posao koji je CIP ugovorio vredeo je 755.000 dinara.
