Izvor: B92, 03.Okt.2011, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Droga postaje velika pretnja đacima
Beograd -- Najnovija istraživanja pokazuju da svaki peti maturant u Srbiji koristi opijate bar jednom nedeljno.
Kada i posumnjaju da je dete probalo drogu, roditelji najčešće ne znaju koji korak da preduzmu
Iako nema preciznih pokazatelja o broju mladih koji koriste ilegalne supstance, Srbija prati neslavan evropski prosek - 18,3 odsto maturanata uzme neki opijat bar jednom nedeljno. Prevedeno na brojke, to znači da je od 80.000 zavisnika, koliko se osnovano sumnja da ih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je u Srbiji, ogroman broj maloletnih.
"Ako postoji neka specifičnost Srbije, to su visoko izraženi socijalni činioci - stalna kriza, egzistencijalna ugroženost, nesigurnost uz poremećen sistem vrednosti, nedostatak odgovarajućih uzora za mlade generacije" , kaže dr Slobodan Simić, šef Odseka za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ulici u Beogradu. Socijalni činioci imaju najveći društveni uticaj na nastanak bolesti zavisnosti.
.
Pomoć iz knjige
U knjizi „Sve o drogama" dr Simić daje jasne odgovore na pitanja o bolesti zavisnosti, pre svega narkomanije koja je među najtraumatičnijim i najopasnijim. Uz informacije o vrstama droga, načinu korišćenja, efektima supstanci i oblicima zavisnosti, knjiga preporučuje i proceduru za lečenje i odvikavanje od različitih vrsta droga, kao i metode lečenja.
Izostajanje sa časova, popuštanje u učenju, neobjašnjiva kašnjenja, promena društva i prijatelja, menjanje planova u zadnji čas, učestalo traženje da se prespava kod druga, nestajanje ličnih stvari i novca iz kuće, često traženje novca za nove knjige, bezrazložno veselje ili povlačenje u sebe, odbijanje poslušnosti i svadljivost - znakovi su da se nešto negativno dešava sa detetom. Ove promene u ponašanju ne znače da je dete probalo drogu ili da je učestalo konzumira, ali su dovoljno snažan alarm koji roditeljima zvoni na uzbunu. A ukoliko i posumnja, roditelj je najčešće zbunjen, ne zna šta i kako dalje
"Teško je prepoznati da li je dete narkoman, posebno kad prvi put uzme drogu ili je uzima povremeno", kaže dr Slobodan Imić, šef Odseka za sudsku psihijatriju Instituta za mentalno zdravlje. "Socijalni poremećaji, telesne promene i promene ponašanja primetni su u periodu eksperimentisanja sa drogama. Nijedan pokazatelj sam za sebe ne znači da je u pitanju narkomanija, ali kada se javljaju u kombinaciji, više znakova oslikava trajnu a ne sporadičnu promenu ponašanja deteta."
Telesne promene su postupne, pa omamljenost može stvoriti zabunu da je dete pospano zbog kasnog gledanja televizije, da su podočnjaci posledica učenja, a da su nedostatak apetita, prolivi i povraćanje posledica trovanja hranom. Simptomi su: sužene ili proširene zenice, duboki tamni podočnjaci, ispucale usne, nesigurnost u govoru, bezrazložna depresija, poremećaj sna, tragovi uboda igle...
Besni su i lažu
Jedna od najtežih posledica uzimanja droge jeste zaustavljanje psihološkog razvoja mlade osobe u vreme kada taj razvoj treba da je najintenzivniji - u saznajnom, emotivnom, nagonskom i socijalnom razvoju. U osnovi, pogođeno je celokupno mentalno funkcionisanje - pamćenje, mišljenje, osećanje, opažanje, pažnja, volja. Uz bes, napetost, bežanje, odlaganje, impulsivnost, uočljiva je lažljivost: celokupno ponašanje usmereno je na nabavku droge.
Pitanje koje svaki roditelj postavi kada otkrije da mu dete uzima drogu jeste: „Šta da radim?"
"Ne treba paničiti i odmah ga okriviti", objašnjava ovaj stručnjak. - "Podrška roditelja je neophodna, bez obzira na sve okolnosti i razočaranja zbog korišćenja droge. Treba na neki način doznati zašto to čini i jasno mu pokazati da ga volite, da ste uz njega i pored toga što se ne slažete sa onim što radi. Važno je da roditelj ne bude izmanipulisan („Prestaću ako ne kažeš tati!"). I, naravno, u dogovoru sa detetom, potražiti pomoć stručnjaka."
Alarmantan je podatak da je svako peto dete do punoletstva probalo neki od opijata! Ako je bar nešto za utehu, kako tvrdi dr Simić, ne može svako postati narkoman: bolest zavisnosti nastaje u kombinaciji biološkog, genetskog, psihološkog i socijalnog faktora. I kod nas ne postoji jedinstvena metoda lečenja zavisnika. Terapija se prilagođava individualnim potrebama, uvažavajući biološko-psihološke, socijalne karakteristike, kao i vrstu droge, stepen težine i faze razvoja zavisnosti.
"U prevenciji koju promoviše Svetska zdravstvena organizacija neophodna je saradnja lokalnih vlasti, institucija zdravstva, školstva, sudstva, policije, socijalnog rada, crkve, udruženja građana, korisnika supstanci, naročito onih izlečenih", kaže dr Simić.
