Izvor: Politika, 25.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dražin grob neće postati svetilište
Istoričari bezuspešno tragaju za dokumentacijom u kojoj bi se mogli naći podaci o streljanju, izveštaj lekara, fotografije…
Pisanje „Politike” o mogućem mestu streljanja i pokopa generala Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, o onome što se zbivalo od pre 63 godine, nije ostavilo ravnodušnim brojne čitaoce. Posebna pažnja usmerena je na osnovno pitanje – zašto neko uporno krije dokumenta o tom događaju, sa kojim pravom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << to čini i dokle će tako biti? Odgovore smo potražili od ljudi koji se bave tim poslom, a pre svih, od istoričara.
Kosta Nikolić je stekao titulu doktora nauka na tezi o Draži Mihailoviću. U toj disertaciji nema podataka o tome kako je i gde skončao život čovek kojeg i danas jedni smatraju izdajnikom, a drugi, naročito u zapadnoj literaturi i istoriografiji, prvim gerilcem Evrope u Drugom svetskom ratu.
– Tragam već 20 godina za tom građom – kaže Nikolić. – Ne znam na koja sve vrata nisam zakucao. I privatno i službeno. Bezuspešno. Nije mi jasno ko i zbog čega krije te materijale. Po važećem zakonu donetom još u vreme SFRJ, nedostupnost obične građe je 30 godina, a tajne građe 50. Svi ti rokovi su prošli, a dokumenta nisu ugledala svetlost dana. Pronašao sam obilje dokumenata, ali ne i te ključne podatke – naglašava Nikolić, napominjući da je gotovo siguran da su dokumenta u posedu vojne vlasti.
Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, smatra da bi konačno bio red da sva stratišta i grobna mesta, bez obzira na to ko je bio kakvih ideoloških pogleda, budu obeležena na dostojanstven način.
– Krajnje je vreme – smatra Pavlović – da Skupština Srbije formira anketni odbor i zatraži od svih državnih organa i institucija da prikupe sve podatke o stradalnicima „svih boja” i da o tome obaveste javnost. Imamo sada čudnu situaciju. U Beograd stižu pritužbe iz Slovenije i Hrvatske, povodom otkrivenih jama i rudnika sa posmrtnim ostacima ljudi s kraja rata 1945. godine, s tvrdnjama da su u glavnom gradu Srbije bolje obavešteni o tim zbivanjima nego oni. Na posredan način poručuju da su Srbi egzekutori tih zločina, pa još i kriju podatke o tome – kaže Pavlović i dodaje da nema opravdane bojazni da bi se otkrivanjem lokacije na kojoj je streljan i pokopan Draža Mihailović to mesto pretvorilo u svetilište. Na Ravnoj gori su mu podignuti spomenik i crkva, pa se ništa posebno ne događa.
Miladin Milošević, vršilac dužnosti direktora Arhiva Jugoslavije, ubeđen je da su dokumenta sačuvana, ali neko ne želi da ih učini dostupnim.
– Bio bi zločin da su ti papiri uništeni. I prema narodu i prema nauci. Neću ni da pomislim da je tako nešto urađeno. Dragocene hartije se nalaze ili kod policije ili – pre – kod vojske. U njima, kao što nalažu zakoni, mora da je zapisano sve što se događalo. Ko je obavio streljanje, izveštaj lekara, snimci" – objašnjava Milošević.
Ljudi od nauke rekli su svoju reč. I pravnici smatraju da državni organi treba da reaguju. Mišljenje čitalaca svodi se i na svojevrsni apel preživelim svedocima, a ima ih još, da konačno kažu svoje viđenje te noći između 16. i 17. jula 1946. godine kada je streljan Draža Mihailović posle čega je njegovo telo sahranjeno na nepoznatom neobeleženom mestu.
Dragan Vlahović
--------------------------------------------------------
Novinski tekstovi nisu dovoljni za ekshumaciju
„Ekshumaciju naređuje istražni sudija, a ne tužilaštvo. Da bi ona mogla da bude sprovedena, mora da postoji visoki stepen opravdane sumnje da je Draža Mihailović sahranjen baš na tom mestu. Novinski napisi nisu dovoljni. Treba podsetiti da je Mihailović streljan po, u to vreme, pravosnažnoj sudskoj presudi koju je u ime države izrekao sud. Da bi se utvrdilo ko i na koji način može da reaguje, treba da se otvori sijaset pravnih pitanja”, kaže „Politikin” sagovornik iz tužilaštva koji je želeo da ostane anoniman.
M. D.
[objavljeno: 26/03/2009]
