Izvor: Blic, 18.Mar.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Draža bio divan komšija
Draža bio divan komšija
Osim što će do kraja marta lične stvari Draže Mihailovića nakon skoro 60 godina biti vraćene porodici, BIA će, kako 'Blic' saznaje, Arhivu Srbije predati i kompletan dosije četničkog vođe. Postupak vraćanja personalnih dosijea već je pokrenut u drugoj polovini prethodne godine, kada je Arhiv Beograda preuzeo od BIA 1.357 dokumenata na više od 2.600 strana. Međutim, kako saznajemo, BIA neće predati i dokument koji ukazuje na tačno mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na kojem se nalazi grob đenerala Draže. U dokumentima položenim u arhivima BIA, kako tvrdi naš izvor iz tajne policije, tog dokumenta jednostavno nema.
- Pitala sam bivšeg direktora BIA da li poseduju taj dokument. Odgovorio mi je da ga nemaju, što je, verovatno, i tačno. Ne vidim razlog za prikrivanje - kaže Branka Prpa, direktorka Arhiva Beograda.
I dok mnogi željno čekaju odgovor na ovo pitanje, za mesto na kojem je do početka rata živeo đeneral Draža niko nije preterano zainteresovan. Ipak, kuća u Bregalničkoj 24. u kojoj je decenijama živeo komandant Kraljevske vojske i danas postoji. Konfiskovana je 1947. godine i, premda je kroz nju prošao veliki broj stanara, prvobitni izgled zadržan je sve do useljenja poslednjeg vlasnika. Dvorišna kapija je otključana, i pruža uvid u skromno zatravnjeno dvorište, sa česmom ispred same kuće.
Prema svedočenju osamdesetdvogodišnje Marije Jovanović, jedine od preostalih starosedelaca u kraju, sadašnji vlasnik je lekar sa Urološke klinike.
- Kuća je bila zapuštena, zidovi su se ljuštili, sve dok se lekar nije uselio. Nedavno je zamenio ćeramidu crepom, podigao je trem, inače kuća je izgledala slično i u vreme kada je u njoj živela porodica Mihailović - kaže Marija Jovanović, koja živi u kući preko puta ulice. O starim porodičnim prijateljima rado govori, a sa Gordanom, Mihailovićevom ćerkom i dalje je u kontaktu.
- Znala sam ih od rođenja. Bili su to naši porodični prijatelji sa kojima su se moji roditelji viđali svakodnevno. Detinjstvo sam provela sa Brankom, Vojislavom i Gordanom, njihovom decom - kaže Marija.
Đenerala Dražu pamti kada je u usku uličicu ulazio u uniformi na konju.
- Bio je prijatan, komunikativan komšija, ali veoma strog prema deci. Međusobno smo se pomagali, živeli smo kao jedna kuća, a onda je počeo rat - kaže Marija.
Njenog oca, službenika britanske ambasade, odveo je Gestapo 15. jula, tri meseca po početku rata. Mesec dana kasnije, Gestapo je odveo i njenu majku.
- Majka je puštena, ali nakon tri godine provedene u zatvoru moj otac je optužen za špijunažu i streljan. Gestapo je odveo i Mihailovićevu suprugu i Branka, najstarijeg sina, ali su pušteni. Mihailović je odmah po početku rata nestao, više ga nikada nisam videla. Branko i Gordana su otišli u partizane. Po završetku rata živeli su tu do 1947. godine, kada je kuća konfiskovana. Ostale su iza njih samo zidine. Još za vreme Drugog rata Nemci su je sasvim ispraznili. Jednog dana došli su nemački vojnici u kamionu i izneli bukvalno sve. Na kraju je jedan vojnik uzeo Mihailovićevu šapku, stavio je na glavu i otišao. Sve im je uzeto. To je bila ta Dražina saradnja?! Tanja Nikolić Đaković
