Izvor: Blic, 21.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Draško Petrović: Kraj italijanskog veta
Draško Petrović: Kraj italijanskog veta
Otkup 29 odsto akcija od italijanskog partnera izvanredan je posao ne samo za PTT, nego i za državu Srbiju, i to iz više razloga. Cena po kojoj je otkupljen italijanski udeo u 'Telekomu' je zaista neverovatno niska. Italijani su 1997. godine za 29 odsto akcija u 'Telekomu Srbija' platili duplo veću cenu od ove sa kojom izlaze iz preduzeća, a u međuvremenu je 'Telekom' postao mnogo jača kompanija. Osim toga, za jednu kompaniju nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << toliko bitno ko ima koliki udeo vlasništva u njoj, već ko je kontroliše. PTT je i do sada, sa ulogom od 51 odsto, bila većinski vlasnik u 'Telekomu', ali je italijanska strana imala pravo veta na sve strateške odluke u Upravnom odboru. Čak nijedna sednica Upravnog odbora nije mogla da se održi bez Italijana jer je za punopravno odlučivanje bilo neophodno da učestvuje najmanje jedan član sa italijanske strane. Zbog toga je 'Telekom Srbija' praktično bio blokiran poslednje dve godine, pošto akcionari nisu mogli da razreše niz spornih pitanja vezanih za uzajamna potraživanja i dugovanja. Otkupom njihovih akcija situacija se iz temelja menja - Upravni odbor i drugi organi moći će da normalno rade i funkcionišu. Možda je to i najveći uspeh ovog posla - kaže u razgovoru za 'Blic' Draško Petrović, generalni direktor 'Telekoma Srbija'.
Kojim su se motivima rukovodili Italijani da izađu iz 'Telekoma Srbija'?
- Po mom mišljenju, pošto je promenio većinskog vlasnika (sada su to 'Pireli' i 'Beneton'), 'Telekom Italija' želi da se reši veoma neprijatne političke afere vezane za kupovinu akcija 'Telekoma Srbija', afere koja već dugo traje jer još nema odgovora na pitanje ko je i po kojoj ceni u ključnom trenutku pomogao opstanak režima Slobodana Miloševića u Srbiji. Osim toga, prodaja italijanskog udela u 'Telekomu' u skladu je sa strategijom 'Telekoma Italija' da se povuče iz svih kompanija gde ne ostvaruje većinsko učešće i nema mogućnost strateškog odlučivanja. Italijani su tako već prodali svoj udeo u pojedinim telekomunikacionim kompanijama u Južnoj Americi, u Evropi su se povukli iz Austrije, a evo sada će i iz Srbije. Inače, za razliku od našeg grčkog partnera OTE-a, kome je prisustvo na Balkanu strateški cilj i koji je, osim kod nas, prisutan i u Rumuniji, Bugarskoj, Makedoniji i Albaniji, 'Telekom Italija' je na ovim prostorima bio prisutan samo u Srbiji. Kakve se mogućnosti ovim otvaraju za nas?
- Povlačenjem Italijana za Srbiju je stvorena izuzetno značajna mogućnost da poseduje ubedljivo većinsko vlasništvo i punu kontrolu u našoj nacionalnoj telekomunikacionoj kompaniji. Kompanije ovog tipa, sa većinskim državnim vlasništvom, po pravilu su pokretači nacionalnog privrednog i društvenog razvoja ('Dojče telekom' u Nemačkoj, 'Frans telekom' u Francuskoj, 'Telija' u Švedskoj). Veoma je važno da država svojim uticajem pomaže poslovanje svojih velikih kompanija i da ih podržava u razvoju i radu. Kako objašnjavate činjenicu da su italijanski partneri 'oprostili' dug od 100 miliona evra za know-how?
- U cenu za otkup akcija italijanskog partnera uračunat je i naš dug po osnovu know-how i po osnovu svih drugih potraživanja 'Telekoma Italija' prema 'Telekomu Srbija'. Ne radi se, dakle, ni o kakvom praštanju duga, sve je namireno kroz otkupnu cenu.
Hoće li 'Telekom Srbija' zadržati monopol na fiksnu telefoniju do 2005. godine, kako je ugovorom određeno?
- Akcionarskim sporazumom utvrđen je monopol fiksne telefonije do 2005. godine, a sporazum ostaje na snazi bez obzira što Italijani odlaze. S druge strane, Nacrt zakona o telekomunikacijama ne predviđa monopol u ovoj oblasti, ali uvažavajući postojeće stanje toleriše monopol do isteka sporazuma. Naravno, ništa ne sprečava sadašnje srpske i grčke akcionare da se dogovore o eventualnom ukidanju monopola i pre isteka pomenutog roka. Kakvi su planovi za razvoj mobilne telefonije 064?
- 'Telekom Srbija' je pre tri godine imao jedva nešto više od 300.000 korisnika mobilne telefonije, a danas ima milion i po korisnika, što je najveća stopa rasta u celoj Evropi. Pre tri godine bili smo operator s jednim roming ugovorom (sa 'Telekomom Italija'), a danas imamo 90 ovakvih ugovora sa čitavom Evropom, Kinom, Indijom i nekim afričkim zemljama, a očekujemo i ugovor sa SAD i Kanadom u prvom kvartalu ove godine. U javnosti je bilo dosta primedaba na dodelu linija 041?
- Primedbe su delom bile osnovane, ali pre deset mesec uveli smo nova pravila, tako da svi zainteresovani provajderi sada dobijaju od nas jednake uslove. Svi ranije potpisani ugovori normalno se usklađuju s ovom novom procedurom. Zato smatram da je ovaj problem suštinski skinut s dnevnog reda. Kakav je vaš stav o zahtevu Sindikata 'Telekoma' da radnici dobiju deo akcija pre izmene vlasničke strukture?
- Ovo pitanje je van moje kompetencije, za njega su nadležni resorno ministarstvo i vlasnici 'Telekoma'. Lično smatram da treba naći neko rešenje da svi budu zadovoljni. Verujem da postoji mogućnost da i radnici 'Telekoma Srbija' dođu do akcija preduzeća. PTT juče otkupio akcije
AMSTERDAM - 'Ugovor o kupoprodaji akcija u ‘Telekomu Srbija’ između JP PTT i ‘Telekoma Italija’ potpisan je juče u Amsterdamu. Na osnovu ovog ugovora, italijanska kompanija prodala je svih 29 odsto akcija u ‘Telekomu Srbija’ za 195 miliona evra, od čega će PTT italijanskom akcionaru isplatiti 120 miliona evra u četiri jednake mesečne rate, počev od marta 2003. godine. Ostatak duga biće isplaćen u narednih šest godina, uz grejs period od tri godine bez kamate. Prilikom osnivanja ‘Telekoma Srbija’ Italijani su za svoj paket akcija platili 458 miliona evra', stoji u saopštenju PTT. Za fiksnu mrežu 150 miliona evra Kakvi su planovi 'Telekoma' za razvoj fiksne telefonije?
- Krajem ove godine broj pretplatnika povećaće se na blizu 2,5 miliona, što je za oko 300.000 više nego pre tri godine. Pored toga, oko 320.000 analognih priključaka zameniće se digitalnim, čime će se dobiti znatno bolji kvalitet usluga. Od 1997. godine do danas broj fiksnih telefonskih priključaka porastao je sa 1,9 na oko 2,5 miliona, stepen digitalizacije povećan je sa 24 odsto na 56 odsto, optički kablovi premašuju 6.300 km, itd. Od ukupnih investicija kompanije u prošloj i ovoj godini blizu polovine namenjeno je fiksnoj mreži (samo u 2003. oko 150 miliona evra).
Od ovih ulaganja dobar deo odlazi na Beograd, Novi Sad i Niš, gde je situacija bila najgora. U Beogradu je u toku proces aktiviranja novih linija, a naš grad će do kraja godine imati blizu 100.000 linija više nego krajem 2000. godine. Pri tom će i usluga biti bitno kvalitetnija jer će stepen digitalizacije biti povećan sa 28 odsto krajem 2001. na 62 odsto krajem ove godine. Situacija sa fiksnom mrežom slična je i u Novom Sadu i Nišu.
