Izvor: Danas, 10.Nov.2015, 00:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drame ušle u život
U okviru šabačkih "Večeri Dušana Kovačevića" održan je simpozijum o delu najvećeg savremenog srpskog dramskog pisca o kome su govorili ugledni teatrolozi. Otvarajući simpozijum Svetislav Jovanov ukazao je na jednu važnu i nepobitnu činjenicu: da su drame Dušana Kovačevića ušle u svakodnevni život, pa je čak i na Hvaru čuo poznatu repliku: "Vozi Miško!"
Mihajlo Pantić, priređivač sabranih dela Dušana Kovačevića koja su izašla u pet knjiga a plan je u još >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pet, podsetio je na Joneskov kredo "da komika nije komika ako je zastrašujuća".
- U dramama Kovačevića tragično i komično se neprestano prepliću, stvarajući neponovljiv amalgam, kradu materijalnost nekom čudnom pozorišnom alhemijom. Čak i u naslovima i podnaslovima to je uvodna napomena: "Radovan Treći -bolna komedija", "Lari Tompson - tragedija jedne mladosti", "Generalna proba samoubistva - gorka komedija olaži"... Ova poslednja u suštini je anagram - GPS, koja govori o nesnalaženju u današnjem vremenu i prostoru, a stvarnost je perverzija svake izmošljotine. Tu dominira travestirana običnost, ali i pročišćenje smehom nad užasom. Ovde je smeh samoodbrana, a Kovačević je ogolio viđenje čoveka našeg doba koji ne može da opstane u ovom okruženju. Likovi naizgled delaju, ali u sferi neobjašnjivog, a ključno je pitanje kako podnose sebe - kazao je Pantić.
Aleksandra Kuzmić istraživala je tipologiju ženskih likova u Kovačevićevim dramama gde dominiraju muškarci. Podsetila je na lik žene robinje (Kristina) i lik žene sluškinje (Olja) u "Maratoncima".
- Tu su žene seksualni objekti i muškarci ih neprekidno maltretiraju. U "Balkanskom špijunu" Danica Čvorović je tip odane žene, dok je ćerka Sonja tip džangrizave i emancipovane žene. U njoj se oslikava sudbina obrazovane žene ali zavisne od roditelja, što ima i socijalnu konotaciju. U delu "Lari Tompson" pojavljuje se čak pet sredovečnih žena od kojih je upravnica Katarina novi tip poslovne žene spremne na sve, dok je Slavka tip žene alapače. U većini slučajeva radi se o tipovima potlačenih žena - rekla je Kuzmićeva.
O metateatarskim elementima u Kovačevićevim dramama govorio je Milivoje Mlađenović.
- U svim njegovim dramama, napomenuo je Mlađenović, prisutno je biće pozorišta, a kao metateatarski element je podrivanje iluzije pozorišta, kao što je obraćanje publici, citiranje dramskih likova, a poseban tip je tzv. pozorište u pozorištu. U "Urnebesnoj tragediji" paralelno se govori u haosu u jednom pozorištu kao i o zatvaranju ludnice, dok je u "Lari Tompsonu" sveprisutan teatar u teatru, i to kao komedija apsurda da se predstava neće odigrati. Kod Kovačevića stalno je prisutna kritičnost i provokativnost na aktuelnu stvarnost - rekao je Mlađenović.
Ksenija Radulović ukazala je na anticipiranje najranijih Kovačevićevih drama za vreme koje sledi posle 1990. i dramatičnim zbivanjima u zemlji.
- Iako se o periodu sedamdesetih i osamdesetih godina govorilo kao o "zlatnom dobu Titove Jugoslavije", kod Kovačevića u "Balkanskom špijunu" pokazuje se i naličje, kao što je nezaposlenost, male penzije, što je prisutno i u "Profesionalcu" kada bivši policajac Luka Laban vozi taksi da bi dodatno zaradio i preživeo. U "Radovanu Trećem" su na delu ratovi zavičaja i zavađene familije, dok je u "Maratoncima" ugušena svaka pobuna pojedinca. U "Klaustrofobičnoj komediji" glavni junak traži od policije da ga uhapsi jer ne može da preživi, a dospeo je tu zato što je pošteno živeo. U tim ranim dramama barem jedan lik zvecka oružjem, što će biti uvod u kasnije ratove na tlu SFRJ. Ali, kao osnovna nit jasno je izdvojeno da je društvo ugušilo svoju decu - objasnila je Radulovićeva.
Igor Burić kritički je ukazao da Kovačevićeve rane komedije nisu dobile velikinastavak, a da su se pojavile i filmske verzije.
- Takođe, može se primetiti da, prema Radomiru Putniku, Kovačević piše drame s tezom, a tu je i pisanje za određene glumce - objasnio je on.
Burić je podsetio da su i Šekspir, Molijer kao i drugi pozorišni velikani pisali za određene glumce.
Kovačević je sve više prisutan i kao režiser svojih komada. Svetislav Jovanov je ukazao na motiv dvojnika u Kovačevićevim dramama. Tako se u "Maratoncima" javlja čak grobarska četvorka (kao patrijarhalni muški tip), u "Radovanu Trećem" glavni junak ima dvojnika u policajcu Džordžu, da bi ga se kasnije odrekao kao neprijateljskog propagatora.
U "Balkanskom špijunu" Ilija i Đura se dopunjuju u svom delanju i fanatizmu, dok su u "Klaustrofobičnoj komediji" dve stvarnosti: realnost i fiktivna predstava.
U "Lari Tompsonu" glavni junak do manijakalnosti prati australijsku seriju, a u stvarnosti je prividno živ, što je dvojnost pozorišta i života. Željko Hubač istakao je važnost dijaloga za dramsku radnju, i Kovačević je nenadmašan u tome. Podsetio je da su mnoge replike ušle u običan život: "Ponovo radi bioskop", "Ala je opravio, svaka mu čast", "CIA snajka, CIA"...
Za potrebe filma morali su da se napišu tzv. međučinovi, a to je najvidljivije u filmu "Balkanski špijun" u sceni kada Ilija odlazi po pivo i preživljava udar automobila, kao i u dijalogu Đure i njegove supruge. U filmskoj verziji ovi međučinovi su autohtoni delovi, podsetio je Hubač.
Kao jedan od zaključaka istaknuto je da Kovačevićevo delo još traje i razvija se, i da je teško dati konačne ocene.
Časopis "KOD 21"
Direktor Šabačkog pozorišta Zoran Karajić najavio je skorašnje izlaženje jednog ozbiljnog časopisa za kulturu i umetnost. Časopis se neće baviti samo lokalnim temama, većće vodilja biti opšte stvaralaštvo sa značajnim autorima. Časopis će izlaziti mesečno i zvaće se "KOD 21", a ime je dao Dušan Kovačević.
Poklonio pisaću mašinu
U Šabačkom pozorištu ansambl Ateljea 212 odigrao je sinoć komad "Sveti Georgije ubiva aždahu", a večeras je na programu "Urnebesna tragedija"u izvođenju Crnogorskog pozorišta iz Podgorice i režiji Veljka Mićunovića, dok su za 11. i 12. novembar najavljeni "Kumovi" i "Generalna proba samoubistva", koje je režirao sam autor. Za kraj će biti održano pesničko veče, a sav prihod namenjen je u humanitarne svrhe. Duško Kovačević poklonio je Narodnom muzeju u Šapcu svoju pisaću mašinu na kojoj su nastale najvažnije drame proteklih decenija.
